sreda , novembar 13 2019

Muhamed Hadžiefendić i njegova bojna

Muhamed Hadžiefendić ili Muhamedaga Hadžiefendić, rođen je u Tuzli 1898. Nakon osnovne škole u rodnom mestu pohađao je trgovačku školu u Sarajevu. Njegov otac, Salihaga Hadžiefendić, je bio trgovac ali Muhamed nije pokazivao sklonosti ka tome već se opredelio za vojniču karijeru.

 

 

U Prvom svetskom ratu je bio dobrovoljac u sastavu 3. bosansko-hercegovačke pešadijske divizije Austro-ugarske. Na kraju rata je izašao sa činom poručnika, a očevom pozivu se posvetio nakon rata. Školovao se uporedo na Vojnoj akademiji u Beogradu, u školi rezervnih oficira. 1938. je diplomirao sa činom majora Jugoslovenske vojske.

Početkom Aprilskog rata našao se u Vodicama kod Sinja, i sabotirao je borbu Jugoslovenske vojske. Ubrzo po slomu države i okupaciji ponovo se našao u Tuzli. Ovde je postavljen za komandanta 3. bojne 8. pješadijske pukovnije i priznat mu je čin majora, sada u sastavu Hrvatskog domobranstva.

Prve veće borbe ova jedinica je imala novembra 1941. kada su četnici sa planine Ozren izvršili napad na ovo područje. Pošto je uvideo da su se dobrovoljci bolje pokazali u borbama nego regularni domobrani, Hadžiefendić je Domobranstvu NDH predložio da se formira jedan dobrovoljački odred na teritorijalnom principu, čiji će on biti komandant. U decembru je njegov predlog odobren, i formirana je Hadžiefendićeva bojna, zvaničnog naziva ,,Dobrovoljački odjel narodnog ustanika bojnika Hadžiefendića„. Jedinica je bila formalno van kontrole domobranstva, i ako je primala naoružanje i hranu od njega.

 

Formiranje Hadžiefendićeve bojne, 22.12.1941. Bojnik Muhamedaga Hadžiefendić stoji u sredini.

 

Komanda se nalazila u Tuzli a jedinice divizije su bile raspoređene u Tuzlu, Gračanicu, Brčko, Bijeljinu, Zvornik i Puračić. Partizani i četnici su je nazivali ,,muslimanska legija“. Za borbene zasluge, bojnik Hadžiefendić je 1942. odlikovan redom Krune kralja Zvonimira.

 

Nepoznati borac ,,Hadžiefendićeve bojne“.

 

Muhamed Hadžiefendić je kasnije zbog svojih političkih ideja, koje su bile bliske određenim krugovima u Sarajevu, od strane vlasti u Zagrebu optužen za protivdržavni rad. On je podržavao ideju secesije Bosne i Hercegovine iz sastava NDH i stvaranje jedne autonomne jedinice ovog naziva pod nemačkim protektoratom. Pogodilo se da je u isto vreme Hajnrih Himler dao zeleno svetlo za formiranje jedne SS divizije sastavljene od bosanskih muslimana, te je Hadžiefendić postao pripadnik Vafen SS, i dobio čin Sturmbannführer-a (majora). Njegova bojna se u ovo vreme raspadala, deo boraca i oficira je prešao u redove partizanskog pokreta i pozvao ostatak divizije da učini isto, dok je drugi deo prešao u SS diviziju Handžar. Ovo je iritiralo komandu domobranstva u Zagrebu pa je Hadžiefendić smenjen sa mesta komdandanta bojne. Zbog zdravstvenih problema je sprečen da bude aktivan oficir u 13. SS diviziji Handžar, i poslat je na lečenje u Zagreb.

Septembra 1943. se nakon izlaska iz bolnice vratio u Tuzlu, a grad su u oktobru zauzeli partizani. U novembru je Hadžiefendić uhapšen i izveden pred vojni sud. Optužen je za saradnju sa okupatorom i proglašen za ličnost koja je radila protiv sopstvenog naroda. Takođe je optužen da je radio za interese Nemaca. Osuđen je na smrt streljanjem.  Njegovi posmrtni ostaci su prenešeni u dvorište Jalske džamije u Tuzli.

 

 

Grob Muhamedage Hadžiefendića u dvorištu Jalske džamije u Tuzli.

 

TEKST: Vanja Uzelac

IZVORI:

https://handzar.jimdo.com/drugi-svjetski-rat/od-1941-do-1945/had%C5%BEiefendi%C4%8Deva-legija/

https://www.bosanski-nacionalisti.org/slu382bene-izjave/bpnp-odao-pocast-velikom-komadantu-muhamedu-hadziefendicu

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *