ponedeljak , 16 decembra 2019

Okultistička društva u Nemačkoj (2)

Anenerbe

 

Pisali smo prethodni put o društvu Tule, organizaciji koja je iznedrila teoriju o arijevskom poreklu nemačkog naroda. Njen naslednik je postala organizacija za proučavanje drevne germanske rase i nasleđa predaka (Deutsches AhnenerbeStudiengesellschaft fur Geistesurgeschichte) Anenerbe. Ona će otići veliki korak dalje i pokušaće da svoju teoriju dokaže naučnim istraživanjima.

 

Simbol društva.

 

 

Nastanak organizacije

 

Ključan čovek za osnivanje organizacije bio je vođa SS, Hajnrih Himler. On je 1935. okupio oko sebe grupu naučnika koji su podržavali teoriju o arijevskom poreklu Nemaca. Među njima su se isticali Herman Virt, holandski istoričar i Ričard Valter Dare, jedan od tvoraca nacističke teorije o „Krvi i zemlji“. Kao zvaničan cilj organizacije postavili su promociju naučne strane antičke intelektualne istorije. Virt je postao prvi predsednik društva, Volfram Zivers generalni sekretar, dok je Dare obezbedio priliv novca u organizaciju s obzirom da je bio zaposlen u Ministarstvu poljoprivrede. Ambicije Himlera su ipak bile presudne te je on preuzeo ključnu ulogu u organizaciji 1936. godine. Član udruženja je mogao postati bilo koji nemački građanin, ali je većina pripadala SS. Himler je očekivao da preko Anenerbe stvori jedan vid „religije“ koja će zameniti hrišćanstvo i postati masovno popularna među stanovništvom Rajha. Iako je društvo verovalo u teoriju o arijevskom poreklu Nemaca oštro su odbacivali mistički motivisanu priču društva Tule. Budžet za prvu godinu rada društva je iznosio preko milion nemačkih maraka. U sklopu društva je izlazio mesečni magazin Germanien, te dva žurnala o genealogiji. Uskoro će Anenerbe postato usko vezane sa vojnim formacijama SS, čiji je i Himler bio komandant. Prva javna konvencija organizacije je održana u Kilu 1939. Nakon toga je masa arheologa pohrlila da se učlani u redove društva. Ono će do kraja postojanja biti finansirano od strane države.

 

Ričard Valter Dare.

 

 

Institucije i istraživanja

 

Unutar Ananerbe se nalazilo oko 50 instituta za istraživanje i svaki je imao manje od deset članova. Najbrojniji su bili arheološki instituti a pored njih su postojali meteorolški, muzikološki, linvistički i geneaološki.

Prvi osnovani institut je bio lingvistički koji je glavnu pažnju posvetio nordijskim runama. Na njegovom čelu se nalazio i jedan od osnivača Herman Virt. Nakon što je Virt napustio Anenerbe na čelo instituta je došao profesor Vist koji je pažnju posvetio sanskritu, jeziku Arijevaca. Prva ekspedicija lingvističkog instituta je poslata u Švedsku, u regiju Bohuslen. Ovde su u prethodnim istraživanjima otkrivene pećina sa natpisima, za koje su članovi Anenerbe smatrali da sadrže dokaze o „pismu pre svih pisama“. Volfram Zivers je bio na čelu ekspedicije. Na zidinama pećine su se nalazili crteži koje je Zivers marginalizovao zarad linearnih tela poput krugova i linija. Zivers je napravio skice ovih crteža koji će kasnije biti objavljeni u njegovoj knjizi. Ekspedicija je okončana u Norveškoj. Slična ekspedicija je poslata u Italiju gde su pronašli određen oblika runa u jednoj pećini. Nakon toga su izneli teoriju da su Rim osnovali nordijski moreplovci.

1938. bila je poslata ekspedicija na Antartik da se pronađe pogodan prostor za stanicu predviđenu za lov na kitove. Ulje od kita je bilo osnovni sastojak u proizvodnji margarina i sapuna, a Nemačka je uvozila ulje iz Norveške. Tajni deo ekspedicija od 33 člana radio je za Anenerbe i želeo je da ovde pronađe moguće ostatke drevne nemačke kulture. Kada su stigli na odredište, teritoriji na kojoj su bili su dali ime Nova Švabija. Ekspedicija se nakon istraživanja vratila u Hamburg bez značajnijih otkrića.

 

 

Muzikološki institut je svoje prvo istraživanje vršio u Finskoj, u oblasti Karelija. Himler je angažovao finskog plemića Jaro fon Grohegena da pomogne istraživanje. Franc Boze, muzikolog, je imao zadatak da napravi zbirku lokalne muzike. On je magnetofonom snimao tradicionalne pesme i pisao note. Slična istraživanja su vršena na Farskim ostrvima i u južnom Tirolu. Ovde su snimane pesme, beležene note i čak su pravljeni nemi filmovi o tome kako se koriste instrumenti. Jedan od ciljeva je bio da se dokaže kulturološka povezanost okupiranih teritorija sa Rajhom kako bi se opravdala okupacija drugih zemalja.

 

Jedno od najbomnijih istraživanja je izvedeno 1938. Franc Althajm i njegov partner Erika Trautman su od Anenerbe tražili da finansira njihov projekat koji je obuhvatao obilazak centralne Evrope i zapadne Azije. Ovo područje je izabrano jer je povezivalo nordijske i semitske narode, koje su oni smatrali ključnim za pad Rimskog carstva. Himler je odobrio da se ova ekspedicija finansira od strane Anenerbe. Par je preko Rajha stigao do Rumunije gde su istraživali kraljevstvo Dačana, zatim su preko Atine i Istanbula stigli u Liban. Na kraju su završili u Damasku i južnom Iraku gde su istraživali kulturne ostatke Persijskog carstva.

1938. je formiran institut za nemačku arheologiju. Prva istraživanja su vršena na teritoriji Nemačke dok će u toku rata ekspedicije biti poslane širom sveta i na skoro sve okupirane teritorije. Najveći broj istraživanja će ovaj institut vršiti na Tibetu i Himalajima. Već 1937. je isplanirano istraživanje Tibeta koji je smatran prapostojbinom Arijevaca. Institut za istraživanje Tibeta je nosio naziv Sven Hedin, po švedskom arheologu koji je istraživao ove predele. On je napisao knjigu „Moj život istraživača“ u kojoj je opisao svoju delatnost. Na osnovu njegovog rada je isplanirana ekspedicija na Tibet. Angažovan je i arheolog Ernst Šefer, koji je takođe već posetio Tibet tokom 1930. On će povesti ekspediciju na Himalaje 1938. Ovde su Anenerbe želele da pronađu dokaze koji će ići u prilog njihovoj tezi o nemačkim „nadljudima“ koji su poreklom sa prostora Himalaja. Ekspedicija je istraživala floru i faunu Himalaja i vršila etnološka istraživanja lokalnog stanovništva. Beležili su kulturu i običaje te su čak merili i obim glava stanovnika Tibeta. Glasine su da je ekspedicija ustvari bila maska te da je pravi cilj bio da se obezbedi prostor preko kojeg će ići invazija Rajha na Indiju. Već 1939. je preko 50 vrsta životinja poslato u Nemačku na istraživanje. Ipak, pravi plen je bio Kangšur, zbirka od 108 tomova knjiga o istoriji i običajima naroda Tibeta. Šefer je ovo dobio na poklon od Dalaj Lame.

 

 

Članovi društva na Tibetu. (Bundesarchiv)

 

 

Ekspedicija na Tibetu. četvrti sa desna je Ernst Šefer.

 

Film o Tibetu koji su snimili istraživači prilikom ekspedicije 1938-1939.

 

Poseban institut je bio posvećen istraživanju Eda, nordijskih zbirki epskih pesama. Island je smatran prapostojbinom Germana a ova teorija je bila zastupljena i u društvu Tule. Ipak, ekspedicija koja je poslata na Island je propala jer Rajhsbanka nije mogla da obezbedi dovoljan broj islandskih kruna. Vlasti na Islandu su takođe onemogućavale pristup određenim mestima a istraživanja su konačno propala 1941. kad su Britanci zauzeli ostrvo.

 

Još jedan plan vezan za istočne oblasti je bio veliki plan „Istok“. Himler i Konrad Mejer su odlučili da tri veće oblasti na istoku nasele Nemcima (prethodno je bilo potrebno likvidirati lokalno stanovništvo): Lenjingrad, severnu Poljsku i Krim koji je nazvan Gotenland. Vođa SS je predviđao da će za ovaj projekat biti potrebno oko dvadeset godina. Čak je naredio da se u ove oblasti posadi drveće hrasta i bukve i tako iskopira nemačka flora. Planirao je da Nemce iz južnog Tirola naseli na Krim, smatrajući da su oni preci Gota koji su sa Krima krenuli u pohod na Evropu. Hitler je odobrio ovaj plan 1942. U blizini Kijeva je formirana jedna kolonija u koju je naseljeno nemačko stanovništvo iz Ukrajine. Herbert Jankun je 1942. poveo ekspediciju na okupirani Krim, da bi istraživao poreklo Gota koji su jedno vreme nastanjivali ostrvo. Himler je zatražio da pronađe krunu gotskog kralja i donese je u Berlin. Iako je za Nemačku poslao čak 72 sanduka eksponata sa Krima, Jankun nije uspeo da pronađe krunu. Većina pronalazaka su bili vezani za grčku kulturu više nego za gotsku.

 

 

Jedan od zanimljivijih ogranaka Anenerbe je bio institut za istraživanje „Teorije leda“ po kojoj je Zemlja nastala tako što je nebo bilo pokriveno od strane više meseca, te je to izazvalo ledeno doba. Modifikovana verzija je smatrala da je Zemlja nastala tako što je ogroman komad leda došao blizu sunca. Za istraživanje ove teorije je bio zadužen pesnik Edmund Kis, koji je čak putovao zarad istraživanja i u Etiopiju.

 

Najkontroverzniji je ipak bio institut za naučna istraživanja za potrebe vojske. Neki od eksperimenata su nosili oznaku tajnosti. Nadzor nad svim projektima je vršio Volfram Zivers. Prva ispitivanja su imala za cilj da pronađu najbrži način zagrevanja tela nakon izloženosti niskoj temperaturu jer su nemački piloti bili obarani u hladnije vode Severnog mora. Vršeni su tako što su ljudi izlagani niskim temperaturama ili stavljani u prostorije sa vakuumom. Za ove eksperimente su korišćeni logoraši iz Dahaua. Oni su ostavljani napolju goli na niskim temperaturama po pola dana ili su potapani u ledenu vodu, merena im je temperatura, a nakon toga su stimulisani kupanjem u vreloj vodi ili seksualnim odnosima sa prostitutkama da bi povratili normalnu telesnu temperaturu. Svi koji su preživeli ove eksperimente su streljani. Zigmund Rašer, lekar iz redova SS, je vršio istraživanja oko koagulacije krvi uz pomoć preparata Poligal koji je pravljen od cvekle i jabuke. Subjektu je davana tableta Poligala a zatim je iz vatrenog oružja pucano kroz vrat ili grudi žrtve ili su im sekli udove bez anestezije, da bi videli koliko ću količinu krvi izgubiti i kojom brzinom.

 

 

Eksperiment na ispitanikom koji je potopljen u ledenu vodu i obučen u opremu pilota Luftvafea. Sa strane se vidi lekar koji vodi beleške.

 

 

Valter Grajte je bio na čelu odseka za Primenjene prirodne studije, koji se bavio istraživanjem Jevreja. On je zatražio da mu se pribavi 120 lobanja Jevreja za istraživanja.

 

Anenerbe su imale i zaduženje za „kulturnu politiku“ u okupiranim teritorijama, naročito germanskim zemljama, u Danskoj, Norveškoj i Holandiji. Cilj je bio da se istakne povezanost ovih naroda sa germanskom kulturom i tako stimuliše veći priliv regruta u redove SS. Takođe je preko ovog udruženja organizovan transport umetničkih dela i eksponata iz muzeja koji su smatrani „nemačkim“ i imali da budu poslati u Rajh.

 

Kraj rata i propast društva

 

1943. je sedište Anenerbe premešteno u Vajšenfeld u Frankoniji, zbog savezničkog bombardovanja. Kada su američke trupe ušle u grad, aprila 1945; arhiva društva je spaljena. Oni članovi društva koji su preživeli rat su poslati na suđenje. Volfram Zivers, jedan od istaknutijih članova, je uhapšen 1945. Optužen je za pribavljanje leševa Jevreja logoraša i za medicinske eksperimente u Dahauu. Presuda je izrekla smrtnu kaznu i obešen je 1948. u zatvoru u Landzbergu. Ričard Valter Dare je dobio 7 godina zatvora i oslobođen je većeg dela optužbi. Edmund Kis je oslobođen 1947. zbog dijabetesa. Valter Vist koji je bio predsednik od 1937. je pušten iz zatvora 1950. kada je utvrđeno da nije imao udela u medicinskim eksperimentima, predavao je nakon toga na univerzitetu u Minhenu.

 

Volfram Zivers.

 

 

Suđenje Ziversu u Nirnbergu.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *