субота , август 24 2019

Окултистичка друштва у Немачкој (2)

Аненербе

 

Писали смо претходни пут о друштву Туле, организацији која је изнедрила теорију о аријевском пореклу немачког народа. Њен наследник је постала организација за проучавање древне германске расе и наслеђа предака (Deutsches AhnenerbeStudiengesellschaft fur Geistesurgeschichte) Аненербе. Она ће отићи велики корак даље и покушаће да своју теорију докаже научним истраживањима.

 

Симбол друштва.

 

 

Настанак организације

 

Кључан човек за оснивање организације био је вођа СС, Хајнрих Химлер. Он је 1935. окупио око себе групу научника који су подржавали теорију о аријевском пореклу Немаца. Међу њима су се истицали Херман Вирт, холандски историчар и Ричард Валтер Даре, један од твораца нацистичке теорије о „Крви и земљи“. Као званичан циљ организације поставили су промоцију научне стране античке интелектуалне историје. Вирт је постао први председник друштва, Волфрам Зиверс генерални секретар, док је Даре обезбедио прилив новца у организацију с обзиром да је био запослен у Министарству пољопривреде. Амбиције Химлера су ипак биле пресудне те је он преузео кључну улогу у организацији 1936. године. Члан удружења је могао постати било који немачки грађанин, али је већина припадала СС. Химлер је очекивао да преко Аненербе створи један вид „религије“ која ће заменити хришћанство и постати масовно популарна међу становништвом Рајха. Иако је друштво веровало у теорију о аријевском пореклу Немаца оштро су одбацивали мистички мотивисану причу друштва Туле. Буџет за прву годину рада друштва је износио преко милион немачких марака. У склопу друштва је излазио месечни магазин Germanien, те два журнала о генеалогији. Ускоро ће Аненербе постато уско везане са војним формацијама СС, чији је и Химлер био командант. Прва јавна конвенција организације је одржана у Килу 1939. Након тога је маса археолога похрлила да се учлани у редове друштва. Оно ће до краја постојања бити финансирано од стране државе.

 

Ричард Валтер Даре.

 

 

Институције и истраживања

 

Унутар Ананербе се налазило око 50 института за истраживање и сваки је имао мање од десет чланова. Најбројнији су били археолошки институти а поред њих су постојали метеоролшки, музиколошки, линвистички и генеаолошки.

Први основани институт је био лингвистички који је главну пажњу посветио нордијским рунама. На његовом челу се налазио и један од оснивача Херман Вирт. Након што је Вирт напустио Аненербе на чело института је дошао професор Вист који је пажњу посветио санскриту, језику Аријеваца. Прва експедиција лингвистичког института је послата у Шведску, у регију Бохуслен. Овде су у претходним истраживањима откривене пећина са натписима, за које су чланови Аненербе сматрали да садрже доказе о „писму пре свих писама“. Волфрам Зиверс је био на челу експедиције. На зидинама пећине су се налазили цртежи које је Зиверс маргинализовао зарад линеарних тела попут кругова и линија. Зиверс је направио скице ових цртежа који ће касније бити објављени у његовој књизи. Експедиција је окончана у Норвешкој. Слична експедиција је послата у Италију где су пронашли одређен облика руна у једној пећини. Након тога су изнели теорију да су Рим основали нордијски морепловци.

1938. била је послата експедиција на Антартик да се пронађе погодан простор за станицу предвиђену за лов на китове. Уље од кита је било основни састојак у производњи маргарина и сапуна, а Немачка је увозила уље из Норвешке. Тајни део експедиција од 33 члана радио је за Аненербе и желео је да овде пронађе могуће остатке древне немачке културе. Када су стигли на одредиште, територији на којој су били су дали име Нова Швабија. Експедиција се након истраживања вратила у Хамбург без значајнијих открића.

 

 

Музиколошки институт је своје прво истраживање вршио у Финској, у области Карелија. Химлер је ангажовао финског племића Јаро фон Грохегена да помогне истраживање. Франц Бозе, музиколог, је имао задатак да направи збирку локалне музике. Он је магнетофоном снимао традиционалне песме и писао ноте. Слична истраживања су вршена на Фарским острвима и у јужном Тиролу. Овде су снимане песме, бележене ноте и чак су прављени неми филмови о томе како се користе инструменти. Један од циљева је био да се докаже културолошка повезаност окупираних територија са Рајхом како би се оправдала окупација других земаља.

 

Једно од најбомнијих истраживања је изведено 1938. Франц Алтхајм и његов партнер Ерика Траутман су од Аненербе тражили да финансира њихов пројекат који је обухватао обилазак централне Европе и западне Азије. Ово подручје је изабрано јер је повезивало нордијске и семитске народе, које су они сматрали кључним за пад Римског царства. Химлер је одобрио да се ова експедиција финансира од стране Аненербе. Пар је преко Рајха стигао до Румуније где су истраживали краљевство Дачана, затим су преко Атине и Истанбула стигли у Либан. На крају су завршили у Дамаску и јужном Ираку где су истраживали културне остатке Персијског царства.

1938. је формиран институт за немачку археологију. Прва истраживања су вршена на територији Немачке док ће у току рата експедиције бити послане широм света и на скоро све окупиране територије. Највећи број истраживања ће овај институт вршити на Тибету и Хималајима. Већ 1937. је испланирано истраживање Тибета који је сматран прапостојбином Аријеваца. Институт за истраживање Тибета је носио назив Свен Хедин, по шведском археологу који је истраживао ове пределе. Он је написао књигу „Мој живот истраживача“ у којој је описао своју делатност. На основу његовог рада је испланирана експедиција на Тибет. Ангажован је и археолог Ернст Шефер, који је такође већ посетио Тибет током 1930. Он ће повести експедицију на Хималаје 1938. Овде су Аненербе желеле да пронађу доказе који ће ићи у прилог њиховој тези о немачким „надљудима“ који су пореклом са простора Хималаја. Експедиција је истраживала флору и фауну Хималаја и вршила етнолошка истраживања локалног становништва. Бележили су културу и обичаје те су чак мерили и обим глава становника Тибета. Гласине су да је експедиција уствари била маска те да је прави циљ био да се обезбеди простор преко којег ће ићи инвазија Рајха на Индију. Већ 1939. је преко 50 врста животиња послато у Немачку на истраживање. Ипак, прави плен је био Кангшур, збирка од 108 томова књига о историји и обичајима народа Тибета. Шефер је ово добио на поклон од Далај Ламе.

 

 

Чланови друштва на Тибету. (Bundesarchiv)

 

 

Експедиција на Тибету. четврти са десна је Ернст Шефер.

 

Филм о Тибету који су снимили истраживачи приликом експедиције 1938-1939.

 

Посебан институт је био посвећен истраживању Еда, нордијских збирки епских песама. Исланд је сматран прапостојбином Германа а ова теорија је била заступљена и у друштву Туле. Ипак, експедиција која је послата на Исланд је пропала јер Рајхсбанка није могла да обезбеди довољан број исландских круна. Власти на Исланду су такође онемогућавале приступ одређеним местима а истраживања су коначно пропала 1941. кад су Британци заузели острво.

 

Још један план везан за источне области је био велики план „Исток“. Химлер и Конрад Мејер су одлучили да три веће области на истоку населе Немцима (претходно је било потребно ликвидирати локално становништво): Лењинград, северну Пољску и Крим који је назван Gotenland. Вођа СС је предвиђао да ће за овај пројекат бити потребно око двадесет година. Чак је наредио да се у ове области посади дрвеће храста и букве и тако ископира немачка флора. Планирао је да Немце из јужног Тирола насели на Крим, сматрајући да су они преци Гота који су са Крима кренули у поход на Европу. Хитлер је одобрио овај план 1942. У близини Кијева је формирана једна колонија у коју је насељено немачко становништво из Украјине. Херберт Јанкун је 1942. повео експедицију на окупирани Крим, да би истраживао порекло Гота који су једно време настањивали острво. Химлер је затражио да пронађе круну готског краља и донесе је у Берлин. Иако је за Немачку послао чак 72 сандука експоната са Крима, Јанкун није успео да пронађе круну. Већина проналазака су били везани за грчку културу више него за готску.

 

 

Један од занимљивијих огранака Аненербе је био институт за истраживање „Теорије леда“ по којој је Земља настала тако што је небо било покривено од стране више месеца, те је то изазвало ледено доба. Модификована верзија је сматрала да је Земља настала тако што је огроман комад леда дошао близу сунца. За истраживање ове теорије је био задужен песник Едмунд Кис, који је чак путовао зарад истраживања и у Етиопију.

 

Најконтроверзнији је ипак био институт за научна истраживања за потребе војске. Неки од експеримената су носили ознаку тајности. Надзор над свим пројектима је вршио Волфрам Зиверс. Прва испитивања су имала за циљ да пронађу најбржи начин загревања тела након изложености ниској температуру јер су немачки пилоти били обарани у хладније воде Северног мора. Вршени су тако што су људи излагани ниским температурама или стављани у просторије са вакуумом. За ове експерименте су коришћени логораши из Дахауа. Они су остављани напољу голи на ниским температурама по пола дана или су потапани у ледену воду, мерена им је температура, а након тога су стимулисани купањем у врелој води или сексуалним односима са проституткама да би повратили нормалну телесну температуру. Сви који су преживели ове експерименте су стрељани. Зигмунд Рашер, лекар из редова СС, је вршио истраживања око коагулације крви уз помоћ препарата Полигал који је прављен од цвекле и јабуке. Субјекту је давана таблета Полигала а затим је из ватреног оружја пуцано кроз врат или груди жртве или су им секли удове без анестезије, да би видели колико ћу количину крви изгубити и којом брзином.

 

 

Експеримент на испитаником који је потопљен у ледену воду и обучен у опрему пилота Луфтвафеа. Са стране се види лекар који води белешке.

 

 

Валтер Грајте је био на челу одсека за Примењене природне студије, који се бавио истраживањем Јевреја. Он је затражио да му се прибави 120 лобања Јевреја за истраживања.

 

Аненербе су имале и задужење за „културну политику“ у окупираним територијама, нарочито германским земљама, у Данској, Норвешкој и Холандији. Циљ је био да се истакне повезаност ових народа са германском културом и тако стимулише већи прилив регрута у редове СС. Такође је преко овог удружења организован транспорт уметничких дела и експоната из музеја који су сматрани „немачким“ и имали да буду послати у Рајх.

 

Крај рата и пропаст друштва

 

1943. је седиште Аненербе премештено у Вајшенфелд у Франконији, због савезничког бомбардовања. Када су америчке трупе ушле у град, априла 1945; архива друштва је спаљена. Они чланови друштва који су преживели рат су послати на суђење. Волфрам Зиверс, један од истакнутијих чланова, је ухапшен 1945. Оптужен је за прибављање лешева Јевреја логораша и за медицинске експерименте у Дахауу. Пресуда је изрекла смртну казну и обешен је 1948. у затвору у Ландзбергу. Ричард Валтер Даре је добио 7 година затвора и ослобођен је већег дела оптужби. Едмунд Кис је ослобођен 1947. због дијабетеса. Валтер Вист који је био председник од 1937. је пуштен из затвора 1950. када је утврђено да није имао удела у медицинским експериментима, предавао је након тога на универзитету у Минхену.

 

Волфрам Зиверс.

 

 

Суђење Зиверсу у Нирнбергу.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *