petak , februar 22 2019

Više od hrabrosti: Vitold Pilecki

„Hrabrost je jedna od osobina karaktera koja odvaja one koji su spremni na sve, od onih koji se ipak ne bi tako lako odlučili na neki čin. Neki bi rekli da se hrabrost često graniči sa ludošću i nepromišljenošću, ali to ne mora uvek biti slučaj.“

Tekst započinjem ovim citatom o hrabrosti jer ćemo ovde govoriti o jednom izuzetnom činu iste. Radi se o čoveku koje je rizikovao svoj život za neki viši cilj, da bi kasnije sva njegova dela bila uzaludna i da bi stradao zbog tuđih viših ciljeva.

Vitold Pilecki (Witold Pilecki) rođen je 13. maja 1901. u mestu Olonjec, oblast Karelija, tadašnje Rusko carstvo. Njegovi preci bili su pripadnici poljske šljahte tokom istorije, ali im je plemstvo oduzeto jer je njegov deda Jožef Pilecki bio pristalica ustanka protiv Rusije 1863. Otac, Julijan, je bio šumar, a pored Vitolda par je imao još četvoro dece. Porodica se 1910. seli u Vilnus, da bi nakon izbijanja Prvog svetskog rata preko Mogiljeva dospela do Orela u Rusiji, gde je mladi Vitold nastavio školovanje.

Kao član tajnog udruženja poljskih izviđača (ZHP) Vitold je učestvovao u poljsko-sovjetskom ratu koji je otpočeo 1919. Priključio se prvobitno poljskim dobrovoljcima u odbrani Vilnusa a kasnije se sklonio u Poljsku gde je u novoformiranoj Poljskoj dobrovoljačkoj armiji dobio čin redova. Kao pripadnik konjičkih jedinica učestvovao je u ofanzivi na Kijev i odbrani Grodna, za šta je odlikovan medaljom za hrabrost. Po okončanju rata svrstan je u vojnu rezervu. Nastavio je svoje školovanje na studijama poljoprivrede u Poznanju, koje je napustio 1924. usled nedostatka novca i bolesti svog oca. Radio je kao rezervni oficir u vojsci, gde je vršio obuku regruta. Unapređen je sve do čina potporučnika.

1931. oženio se Marijom sa kojom je dobio dvoje dece, Andrzeja i Zofiju. Nasledio je bivše porodično imanje u blizini mesta Sukurce, oblast Lidno. Tamo je nastavio život i bio je veoma aktivan na društvenom polju. Nalazio se na čelu vatrogasnog društva, osnovao je poljoprivrednu zadrugu i bavio se slikanjem. Otvorio je privatnu konjičku školu. Za svoje angažovanje u društvu odlikovan je medaljom za zasluge. Život njegove porodice prekinuće nadolazeći pakao koji će obuhvatiti i Poljsku, Drugi svetski rat.

 

Witold_Pilecki_in_color

Vitold Pilecki 1930. Kolorisana fotografija.

 

pilecki and wife

Sa suprugom Marijom.

Uoči rata koji će Poljskoj doneti razaranje i stradanje stanovništva, Vitold je mobilisan kao komandant konjičkog puka. Njegova jedinica je skoro u potpunosti uništena nakon okršaja sa nemačkim oklopnim trupama. Povlačeći se prema istoku, spojila se sa preostalim jedinicama koje su bila rasute duž fronta. Kada je Sovjetski savez napao Poljsku, jedinica Pileckog se u potpunosti raspala a on je ranjen u okršaju sa nemačkim jedinicama u blizini Tomasov Lubelskog. Kapitulacijom Poljske jedinica je prestala da postoji, i dok se deo vojnika predao Nemcima, Vitold se sakrio u Varšavu sa svojim saborcem majorom Vlodarkievicem. U novembru 1939. oni su osnovali Tajnu poljsku armiju (TAP) koja će kasnije postati deo Unije oružanog otpora (ZWZ) i prerasti u Domovinsku armiju (Armia Krajowa).

1940. godine Pilecki je osmislio jedan na izgled neizvodljiv plan. Dobrovoljno će se ubaciti u koncetracioni logor Aušvic, odakle će slati informacije pokretu otpora i organizovati logoraše za eventualnu pobunu. 16. septembra predveče namerno je izašao na ulice Varšave tokom policijskog časa, i kod sebe je imao lažne isprave pod imenom Tomas Serafinski. U svojim memoarima je opisao čin privođenja: „Ono što me najviše iritiralo je pasivnost ove grupe Poljaka. Svi izabrani su već pokazivali znake psihologije mase, što je rezultiralo time da se gomila ponašala kao krdo pasivnih ovaca“.

Nakon dva dana u pritvoru premešten je u koncentracioni logor Aušvic  (polj. Osvjenćim). Dolazak u logor je opisao rečima: „Prišli smo kapiji u bodljikavoj žici iznad koje se nalazio natpis „Arbeit macht frei“. Kasnije smo shvatili tek šta to znači.“

 

pilecki_auschwitz_wp600_400

Pilecki kao logoraš pod rednim brojem 4859. Fotografija iz arhive logora Aušvic.

Za vreme boravka u logoru unapređen je u čin poručnika. Njegov serijski broj logoraša je bio 4859. Uspeo je da među logorašima organizuje Uniju vojnih organizacija (ZOW), koja je pokušavala da podigne moral među logorašima, snabdeva ih dodatnom hranom i odećom, ali i prosleđuje informacije van logora poljskom pokretu otpora. Vitold je uspeo da prokrijumčari u logor delove za radio stanicu, preko koje je slao informacije svojim saborcima van logora. Oni su ih prosleđivali vladi Poljske u Londonu a tako su i saveznici uspeli da saznaju za zločine koji su vršeni u Aušvicu. Pilecki u svojim memoarima opisuje i kako su Nemci počeli likvidacije u logoru:

Prvo bi vam čovek u prugastom odelu sa močugom postavio pitanje „Was bist du von zivil?“ Odgovori sudija, advokat i sveštenik značili bi da ćete biti pretučeni do smrti.

1942. Pilecki je posumnjao da je njihova radio stanica otkrivena, te su je razmontirali i sakrili delove. SS je uspeo da otkrije par članova Unije vojnih organizacija koji su otkrili detalje o obaveštajnom radu. Poručnik Vitold se nadao da će biti poslata pomoć spolja u vidu desanta padobranaca, ali je to u ovom periodu bilo neizvodivo. Iz tog razloga je odlučio da je vreme da pobegne iz logora i priključi se pokretu otpora spolja. U noći 26/27. aprila, Pilecki je uspeo da pobegne sa još dvojicom logoraša, nakon što su provalili vrate pekare u kojoj su radili. Sa sobom su poneli lične stvari i nekoliko dokumenata koja su uspeli da ukradu od Nemaca. Nakon što je ponovo dospeo u kontakt sa pripadnicima pokreta otpora, Pilecki je sastavio izveštaj o Aušvicu, pod nazivom Izveštaj V. On je predat na uvid saveznicima, a američki OSS ga je označio kao nepouzdanog. Domovinska armija je odbacila njegov plan o oslobađanju logora, smatrajući da je neizvodiv. Zbog aktivnosti u Aušvicu, Vitold je unapređen u čin kapetana.

 

pilecki false id

Lažne isprave Vitolda Pileckog pod imenom Roman Jezerski.

Sve do Varšavskog ustanka, bavio se obaveštajnim radom.  Za vreme pobune unutar glavnog grada Poljske, borio se pod ratnim imenom kapetan Roman, a svoj identitet je otkrio tek kasnije. Borio se u bataljonu „Hrobri 2“ (hrabri) i kasnije postao član čete „Varšavjanka“. Ovaj odred je naneo nemačkim trupama značajne gubitke, presecajući im linije snabdevanja. Uspeli su da zauzmu veoma bitan deo grada poznat kao Jerusalemska avenija, gde su uspeli da dve sedmice pruže otpor nemačkim odredima, koji su morali da upotrebe teže naoružanje da bi zauzeli objekat u kojem su bili utvrđeni pripadnici pokreta otpora. 5. oktobra 1944. kapetan Pilecki se drugi put našao u zarobljeništvu, ali ovaj put nije bilo njegovom voljom. Vermaht ga je zarobio nakon borbe i period do aprila 1945. kada su ga oslobodili Amerikanci je proveo u logorima u Šleskoj i Bavarskoj.

Po okončanju rata, priključio se Poljskoj vojsci na zapadu, čiji štab je bio smešten u Velikoj Britaniji. Kasnije je prebačen u Italiju, gde se našao pod komandom generala Vladislava Andersa u II korpusu. Decembra 1945. se ponovo obreo u Varšavi, gde je imao zadatak da razvije obaveštajnu mrežu i podriva novi prosovjetski komunistički režim. Uspeo je da vrbuje i šefa tajne policije, Vavela Alhimovica, koji je prosleđivao informacije Poljskoj armiji van zemlje. Međutim, jedan agent tajne komunističke policije i bivši pripadnik Tajne poljske armije se infiltrirao unutar II korpusa, te je tako sav rad Pileckog bio otkriven. Istraživao je i zločine koje su Sovjeti počinili nad Poljacima 1939. ali i nad pripadnicima Domovinske armije. 1947. je dobio naređenje da se povuče iz Poljske ali ga je odbio. Uhapšen je maja 1947. Optužen je za ilegalan ulazak u zemlju, krivotvorenje dokumenata i isprava, odbijanje da služi vojni rok, ilegalno nošenje oružja i špijunažu u korist generala Andersa. Osuđen je na smrt streljanjem. Nakon presude je izjavio :

Pokušavao sam da živim svoj život tako da u času smrtne kazne više osećam užitak nego strah“.

Navodno je u momentima pred streljanje uzviknuo „Živela slobodna Poljska!

 

pilecki procespilecki_proces_0

Fotografije sa procesa 1948.

 

Njegovi memoari prate period od ulaska u logor Aušvic do trenutaka pred izbijanje Varšavskog ustanka. Na kraju navodi broj žrtava u ovom logoru.

Kada sam napustio Aušvic trenutni broj logoraša je bio preko 121,000. Oko 23.000 je bilo prebačeno i pušteno. Oko 97,000 zarobljenika sa brojevima je ubijeno. Ovo nema veze sa onima koji su odvedeni u gasne komore i spaljeni, a da formalno nisu ni dovedeni u logor. Prema procenama nadređenih koji su radili ovde, broj takvih žrtava je oko 2 miliona do vremena kada sam ja napustio Aušvic.

Rehabilitovan je 1990. godine, nakon pada komunizma u Poljskoj. 1995. je posthumno odlikovan Ordenom belog orla, najvišim poljskim odlikovanjem. 2013. godine je unapređen u čin pukovnika. Ni dan danas se ne zna gde je sahranjen.

 

Vanja Uzelac

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *