недеља , јун 16 2019

МАКС ШМЕЛИНГ: И ШВАБО ЈЕ ЧО’ЕК

Причао ми је деда…

Каква су сила били ти страшни Немци. Онај Ромел што се кроз афричку пустињу  пробијао као лисица. Или оне гвоздене птице (мада ми није јасно како птице а “штуке“?), уместо зрневља ‘шенице испуштале су бомбе. Они њихови с муњама на крагни, је л’ бејаху “есесовци“, кога су ти дохватили није се мајци главе наносио. Било је међу њима и несрећника, обичних војника, редова, часних официра. Сироти, морали да слушају наређења. Уђу у село, сравне га са земљом, чељад покупе па их у логор стрпају, а одатле изласка скоро да није било.

А тек Крагујевац, Краљево…

-Добро, деда, реци ти мени је ли међу њима било добрих људи?

Размишља. Прошле су деценије од кад се Други светски рат завршио, заборавила старина. Деменција, шта друго.

Или не жели да се сећа тих времена.

  • Било је, синко! Мој отац је куповао новине само да би читао како се тај тукао. Боксер. Ал’то је било пре рата, оног другог великог.

Сећам се да се млатио с неким Американцем. Тај се звао Џо Луис. После су били пријатељи. Чак је платио трошкове сахране кад је Луис умро 1981.

Све говори старац, само никад име тог Швабе да изговори. Мрско му, као да на немачком треба да каже. А по српски се  каже се исто.

  • О’ш ми рећи како се звао? Или си заборавио?
  • Нисам, дете, заборавио, него ме муче сећања кад помислим да је имао дугачко име, још и Адолф.
  • Погрешио си, деда, није Хитлер био боксер него сликар, читао сам да је имао дугачку косу!
  • Макс Шмелинг, рођени! Максимилијан Адолф Ото Зигфрид Шмелинг.

Тај се прво тукао за титулу првака света у тешкој категорији с другим Американцем. Неким Џеком Шаркијем, ваљда се тако звао. Било је то 1930, победио га у Њујорку. Знаш ли ти шта значи победити у Њујорку?  Њујорк је, кажу, свет! А ринг је био на бејзбол стадиону Јенкиса, чуо си за Бејба Рута, чувеног бејзболаша. Ту је он играо.

Две године био је најбољи, потом је упао у чељусти ајкуле.

  • Какве ајкуле, Бог с тобом деда?!
  • Прођоше скоро нека деца, а један малишан каже: “Деда, мој друг је шарк, чувај се!“

Објаснише ми да то на енглеском значи ајкула, па реко’ мора да је Шарки био ајкула у рингу. Како би иначе тукао Макса.

Кад је Хитлер ојачао, Шмелинга су прогласили нацистичком лутком, мада су се девојчице све ређе играле луткама у то време. И оне су узеле пушке у руке. Прво дрвене, убрзо и праве.

Чуо си за оног Гадафија и његову државу Либију. Е, видиш, тако ти Либијци, данас посвађани, своју амбасаду имају у Берлину и то у крају  у ком је Шмелинг живео до 1945. године.

  • Деда, кад смо почели, споменуо си неког Луиса. Ја знам за оног атлетичара Карла Луиса. А, да, био је и један боксер Ленокс Луис. За Џоа не знам.
  • Да, малени. Макс и Џо су имали две борбе које су проглашене антологијским. Узми речник па провери шта то значи. Прво је Немац нокаутирао Луиса 1936, а онда је овај победио њега две године касније.

Знаш, мићо, тих година је Хитлер хтео да уништи Јевреје у свом Рајху, тако Швабе кажу за царство, а Макс је сакрио у свој стан неку јеврејску децу.

Није му фирер могао ништа, мада је био бесан! И овај је био сила. Па још Адолф. Национални јунак. Шампион.

У рингу је био побеснели Макс, а без рукавица медведић доброг срца.

Убрзо је нокаутиран мир. Макс је одложио рукавице и као падобранац кренуо у рат. Овога пута није било одбројавања, уместо звука гонга чули су се плотуни, конопци су искидани и многи су завршили ван животног  ринга заувек.

У априлу 1941.  је нокаутирана краљевина Југославија, њена војска се повлачила, па су неки завршили у Грчкој, тамо је, дете, био и Шмелинг, али не као туриста, већ као припадник Луфтвафе. То ти је оно што је код нас ратно ваздухопловство.

  • Деда, тамо у Грчкој је Олимп, ту су спавали њихови богови.
  • Не знам, мали мој, шта ти је то Олимп, али знам како се наши борци проведоше тамо.
  • ‘Ајде испричај ми то!
  • Командант им је био неки Владимир Лазански, његов син је новинар данас, тај зна доста о војсци, оружју. Чек да му се сетим имена. На вр’ ми језика. Мирослав. Мирослав Лазански.

Тог његовог оца је Шмелинг заробио у Каламати 1941. године и послао га у немачки логор. Били су с нашима Енглези и Новозеланђани.

  • Шта ти, старче, све знаш. Причај даље.
  • Боксери иду у рај, а Макс у пензију. Борачку. Рањен је убрзо и остао је без падобрана до краја рата. Није марио, рукавице су му биле ионако драже.

Причали су 1944. да је погинуо. ‘Де шампион да погине. Не мож’ бити!

Како ви млади оно кажете кад неко нешто успе?

  • О, деда, па и ти пратиш моду. Кажемо да је избоксовао! Какве то везе има с Максом Шмелингом?
  • Има, чедо. Кад су Савезници окупирали Немачку, боксер је избоксовао бољи третман за његове заробљене сународнике. Бар се трудио да избоксује. Видиш, тукао се и ван ринга.
  • Шта је било с њим касније, причај, причај?!
  • Може, али још само мало.
  • Не мало, старино, има још занимљивог о њему, знам! Колико је још боксовао?
  • Кратко. Пар година после рата и то само против својих Немаца. Кад је изгубио од Фогта одлучио је да се не свађа са спортом у ком се прославио. Борба између њега и бокса бодавана је нерешено. Загрљај првака и омиљене му вештине био је џентлменски.
  • Још, још, немој да прекидаш!

Причао би деда, ал’ га издаје сећање. Видим напреже се, а глава му пуца. Можеш ти то, мислим се у себи, а не смем да кажем. Старац к’о старац- наљутиће се па нећу чути крај.

  • Дао се у неки посао, данас би рекли постао тајкун. Радио за “Кока-Колу“.
  • Ти си баш модеран, стари лафе, све ми се чини да би у ринг као он.
  • У ринг више не могу, зато је Шваба завршио у књигама, на филму, у песмама…
  • Како то, деда?
  • Живео је у Шћећину, у Пољској, па је музичка група из тог града, Аналогс, снимила песму “Макс Шмелинг“.
  • Мислиш бенд је снимио песму ?
  • Ех, ви млади, не знам шта ти то значи. Ако ти кажеш тако, онда нека буде бенд.

Видим кренуо маторац, не стаје с причом, па дај да још нешто сазнам.

  • То што си рекао да је био на филму. Био је глумац или су о њему снимљени филмови?
  • И једно и друго, верни слушаоче. Тако си радознао. Глумио је у филму 1957. године. Заборавио сам назив тог филма. Шта ћеш, притисле године па се заборавља.
  • Немој тако, још се ти недаш, кућо стара! Рекао си да је о њему снимљен филм.
  • Чекај, куд журиш? Или ти је доста приче па ти је досадно?
  • Досадно? Нема шансе.
  • Гледао си сигурно филмове о оном боксеру Рокију
  • Како нисам. Ко то није гледао?!
  • Не знам ти рећи у ком је то делу било, борио се Роки и неки Совјет Иван Драго.
  • То је било у четвртом наставку. Који Совјет, ваљда Рус, деда?
  • Тад су ти Руси били Совјети, прочитаћеш у историјским књигама.
  • Сматра се да је Роки Џо Луис, а Макс Иван Драго.
  • Како то кад Макс није био Рус?
  • Лепо, борба између Истока и Запада.
  • А, то.

Рекао бих му да је то фигуративно приказано, али не би схватио. Матор човек, није тај учио школе, а за Гугл није чуо.

  • Идеш ли у биоскоп, сине?
  • Шта ћу у биоскопу, деда, имам Интернет. Што?
  • Снимили су и о њему филм пре осам година. Зове се “Једна немачка легенда“. Глумио је исто боксер- Хенри Маске. Нађи на том твом, како рече да се зове, па погледај.

Нема краја причи, сад старина не одустаје.

  • Тог Макса су и у оперу ставили.
  • Оперу?

Шта лупа овај деда? Боксер у опери. Да, “југо 45“ на трци Формуле 1. Мало сутра.

  • Ако, ако, треба бити сумњичав, но не лажем те за оперу. Џоу Луису је посвећена.

Гледам га и не верујем, само чекам шта ћу следеће чути па и да сам одем у боксере. Одмах. Из истих стопа. Једино што могу бити само перо категорија.

  • Још да чујем од тебе да се нашао у делима неког великог писца па ћу да вежбам кроше и аперкат. На празно.
  • Гинтер Грас.
  • Гинтер Грас, чувени немачки књижевник, нобеловац?
  • Баш тај. Правац у библиотеку по књигу “Лимени добош“.

Почиње да ми се врти у глави од силне приче. Деда се смешка, види да посустајем, само чека да признам. А шта друго могу.

  • Доста је, деда.
  • Е, добри мој, колики живот толика и прича.
  • Сто година?
  • Цео век. Умро је пре 13. Наживео се тај као човек.
  • Што да не, и Швабо је чо’ек.

Аутор: Драган Стојић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *