petak , jul 19 2019

DABAR KRZNA FUDBALSKOG

Autor: Dragan Stojić

 

Do pre pola veka ljudi su znali da su dabrovi životinje koje od drveta prave brane, spori na kopnu  ali odlični plivači.

 

Te 1969. godine blizu obale La Plate, u Montevideu, iz majčine utrobe izronio je dabar koji je rušio fudbalske brane, umesto drveta grickao protivničke odbrane, demonstrirao odlike vrsnog plivača u šesnaestercima, pritom je bio brz i na suvom!

Danijel Fonseka Dabar, zaštićena napadačka vrsta, primerak fudbalskog sveta koji je , uprkos nestanku, sačuvan u papirima i sećanjima, mada se Danijel pojedinim papirima baš i neponosi.

Onaj ko u Urugvaju, zemlji ovaca, ne postane čobanin, obično završi kao fudbaler, a radna mesta svi znaju napamet- Klub Nasional i Penjarol.

Fonseka se okrenuo prema zastavi nacionalnog junaka Hozea Hervasija Artigasa, pa se  opredelio za klub čije boje su kopija zastave “oca “ Urugvajaca- Klub Nasional.

I odmah prvo pa golgetersko, pošto je Danijel šampionsku salu Trikolora “okrečio“ novim trofejima.

Za početak je argentinskom Rasingu, klubu koji je dobio ime po francuskom auto-časopisu, podmetnuo klipove u točkove i odlučujućim golom u finalnom dvomeču  uspešno preplivao na pobedničku  obalu premijernog izdanja Superkupa Južne Amerike (KONMEBOL Rekopa) zajedno sa saigračima.

Dabar je potom , u martu 1989;  u finalu Interameričkog kupa sa dva gola zamutio vodu šampionu KONKAKAF-a Olimpiji iz Tegusigalpe i, umesto da sve ode u Honduras, kako je pevao Balašević, sva slava je otišla u Urugvaj.

Činjenicu da je njegovo srce kucalo za zastavu i nacionalni klub,  iskoristio je selektor Urugvaja Oskar Tabarez, pruživši mu priliku da oseti puls državnog tima na Svetskom kupu (prvenstvu) u Italiji 1990. godine.

 

 

Na startu su Nebesko plavi neutralisali torpeda Španske armade (0:0), potom su ih belgijski Crveni đavoli poslali u predvorje pakla (3:1), pa su odlučujući susret Urugvajci imali protiv Južne Koreje.

Iako je dvostruki svetski prvak u fudbalu bio “Samsung galaksi“, a Korejci “ fiksni telefon“, Azijati su drali kožu selektoru Tabarezu i njegovim pulenima, ali je u 91. minutu rezervista  Fonseka pokazao da je dabrovsko krzno ipak skuplje  od kože i pogotkom iz sumnjive pozicije „telefonirao“ rivalu –  „alo, mi smo fudbalska sila!“ i Urugvaj je izborio plasman u osminu finala.

Preko domaćina se do četvrtfinala nije moglo, ali je prikazano Dabru pomoglo da zaplovi vodama Serije A, jer nije bilo te brane koja bi onemogućila Kaljariju da ga dovede u svoje redove.

Na Sardiniji nema dabrovih neprijatelja- vukova i medeveda, pa je Urugvajac gospodario stadionom Sant Elija, uz to je oštro grizao i na gostujućim terenima, pa mu je i učinak u elitnoj italijanskoj ligi u teget-crvenom dresu bio vrlo dobar- 50 utakmica- 17 golova.

Vrednost  krzna štrkljastog napadača je rasla, namamljujuće je delovala na čelnike Napolija, tako da je 1992. godine završio u redovima  Plavih.

Pun pogodak, pokazalo se vrlo brzo.

Nije bilo lešnika poput Maradone, pa da u Napulju nastanu nove fudbalske napolitanke koje bi dočarale  slast trofeja.

Istina je da Danijel Fonseka nije bio s lešnicima, ali je bio čokolada temperamentnim Napolitancima, a poseban užitak za njih je bila utakmica Kupa UEFA  u septembru 1992, kad je Dabar poput omota pet puta (!)  progrickao mrežu Valensije na Mestalji. Slepim miševima su bile iskopane oči, a fudbalski svet je bio zaslepljen!

U vinu je istina, u kopačkama znanje, a u čarapama (štucnama) urugvajske reprezentacije, koje je nosio dok je bio član Napolija, krio se poslednji element fudbalskog Trojstva zvanogDanijel Fonseka Dabar.

Posle dve godine (58 mečeva, pogodak u prvenstvu), Južnoamerikanac  se, osim u večnost najpopularnijeg sporta, peselio u Večni grad, pošto je pojačao Romu.

Na njegovu njegovu žalost,vreme je pokazalo da bi dolazak u Vrnjačku Banju bio bolji izbor- stigao bi star, a otišao iz nje mlad. U Rimu je bilo kontra.

Povrede su otupele Dabrove zube, krzno je  još sijalo, dovoljno samo za podršku kolegi Abelu Balbu. Argentinsko sunce bilo je jače od urugvajskog.

Zna se gde se rane najefikasnije leče- kod kuće. Kopa Amerika 1995. i titula za Urugvaj, opet mu je sinulo.

Uprkos svim nedaćama u klubu, za tri godine boravka na stadionu Olimpiko Fonseka se napio „vučicinog mleka“, 1997. godine je  godine izgledao dovoljno mlad i primamljiv gospođi iz Torina,  pa je uspeo da osvoji Staru damu i njegova nova porodica bila je Juventus.

Položen ispit u „gradu automobila“ nagrađen je titulom šampiona Italije već u prvoj sezoni po dolasku među crno-bele. Slatko beše kratko. Kao da je prolazio kroz crveno svetlo na semaforu, opet su ga mučile povrede, za četiri sezone jedva je skupio 40 izlazaka na teren u Seriji A, od tog broja na svakom četvrtom je bio strelac.

 

Starom Dabru počelo je da se guli i  krzno, transfer u River Plejt bio je pokušaj da se plivanjem u Rio de la Plati reparira, ali je Sveta reka ipak Jordan, tako da su ga fudbalske struje odnele na drugi deo La Plate- u  voljeni Nasional.

Lekovitost urugvajske obale ovog rečnog toka osetio je osvajanjem šampionskog zvanja 2002. godine, uz skroman učinak (5/2), a kraj karijere dočekao je naredne godine brčkajući se u čuvenom jezeru blizu Koma u Italiji.

Odlični skakač na terenu, skočio je u menadžerske vode.

Njegov klijent Luis Suarez voleo je podjednako da zarije loptu u protivničku mrežu i svoje zube u telo svojih čuvara, a korporativni provajder Mosak Fonseka svom „prezimenjaku“ Danijelu je zario ime na listu kompromitovanih  2016. u aferi „Panamski papiri“, svrtavši ga u isti koš s  mnogima koji su muvali kad je novac u pitanju. Dabar je odran u moralnom smislu.

I pored svega, bio je dobar igrač, najbolji dabar među fudbalerima, i zato  ne zaboravite, a pesma nas na to podseća: „Nije dobro ne  reći dobrom dabru (kad ga sretneš): Dobar dan, dobri dabre! Dobro li si?’“

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *