četvrtak , septembar 19 2019

Uspon i pad Trećeg rajha- Rađanje Hitlera i nacional-socijalizma (2)

„Nemci su sami krivi za dolazak Hitlera na vlast, jer nisu bili jedinstveni u borbi protiv njega“– Vilijam L. Šajrer, istoričar.

 

Ekonomska kriza koje je usledila u svetu bila je odlična prilika za Hitlera da učvrsti vlast. Loši ekonomski uslovi koji su doveli do globalne krize ogledali su se i u Nemačkoj. Hitler je iskoristio situaciju da za lošu situaciju okrivi „demokratske sile“ i „međunarodno jevrejstvo“. Jedna od njegovih metoda propagande bila je metoda „Velike laži“. Hitler ju je definisao rečima „Što ste uporniji u velikoj laži, to će ona pre proći“. Krug svojih pristalica i saradnika Hitler je proširio infiltriranjem u vojsku, koja mu je itekako bila potrebna kao budući oslonac i jedan od ključnih faktora za održavanje na vlasti. Jedan od njegovih saradnika unutar vojske bio je oficir fon Zekt, koji je prihvatao ideje nacional-socijalizma. Prve zapaženije rezultate Hitlerova partija ostvarila je na izborima u septembru 1930. Međutim, nije imala potrebnu većinu za ulazak u skupštinu. Za širenje uticaja Hitlera značajne su i Gebelsove veze preko svoje supruge grofice i veliko novčano nasledstvo koje je Gebels uneo u partiju. Pošto je uspeo da nađe saradnike u krugu vojske, Hitleru su sada bili potrebni još krupni industrijalci. Na nizu sastanaka koje je održao sa njima, istakao je da će ukoliko dođe na vlast pristati na njihove zahteve od kojih su neki bili ukidanje sindikata. Ovde je budući firer pokazao svoju spremnost na kompromis, s obzirom da je u imenu partije i dalje stajalo „radnička“.

 

U stranku su počeli pristizati razni profili ljudi a vredi istaći Alfreda Rozenberga, autora dela „Mit 20. Veka“ i jednog od ključnih ideologa nacizma, zatim Horsta Vesela, koji je poginuo u obračunu sa komunistima. Kasnije je nasatla i pesma pod naslovom „Horst Wesel Lied” koja je postala nezvanična himna Vermahta. Neki od ljudi zaslužni za dolazak Hitlera na vlast bili su ljudi u Rajhstagu poput Kurta Bruninga i general Grenera, koji su iskoristili svoj uticaj da pomognu Hitleru oko ulaska u Rajhstag. Obojica su kasnije podneli ostavke nakon Hitlerovog neuspeha na izborima 1932. Nakon ovih izbora su zakonom zabranjeni SA odredi. U Vajmarskoj reblici je 1932. nastupilo stanje opšte anarhije. Rajhstag je raspušten a po ulicama su se odvijale masovne tuče pripadnika Hitlerove partija i opozicije. Dana 31. jula su održani novi izbori na kojima je Hitler pobedio i dobio 230 poslaničkih mesta u Rajhstagu. Franc fon Papen, kancelar, je nasilno smenjen u Rajhstagu, a onda je usledio iznenadni preokret i Papen je postao pristalica Hitlera. Predsednik republike, stari general Hindenburg, je pozvao Hitlera na pregovore. Fon Papen je pristupio novim pregovorima oko formiranja vlade i Hitler je konačno uspeo. Postignut je dogovor o njegovom ulasku u Rajhstag. Automatski su usledili progoni i nasilje nad protivnicima Hitlera i masovna hapšenja komunista.  Novi izbori su održani 5. marta 1933.. Hitler je sada preuzeo u potpunosti vlast. Rajhstag je ukinut i određena mu je drugorazredna uloga, Hitler je postao diktator i apsolutni vladar nacije. Da bi opravdali progon komunista, nacisti su iscenirali paljenje Rajhstaga. Ovu podvalu je izveo niko drugi nego Herman Gering. Usledili su zakoni koji su degradirali u potpunosti demokratiju. Ukinute su sve političke partije, sem naravno nacističke, ukinuti su sindikati i njihove vođe pohapšene (onako kako je Hitler obećao krupnim industrijalcima).

 

 

Nakon dolaska na vlast postavilo se pitanje da li je revolucija okončana? Ovo pitanje je postavio pre svih Ernst Rem, komandant SA. On je ušao u sukob sa Hitlerom, koji je tvrdio da je revolucija samo politička i da neće biti daljih promena. Kasnije je usledila netrepeljivost na relaciji Vojska-SA, koja je kulminirala događajem od 30. maja 1934. kada su za jednu noć pobijeni svi vodeći ljudi ovih odreda, uključujući i Ernsta Rema. Pod optužbom da su učestvovali u zaveri protiv države i spremli puč, SA odredi su likvidirani. Ovim činom je Hitler učvrstio svoj položaj u očima vojske i većina oficira je likovala pokolju.

 

 

Ernst Rem(skroz desno), komandant SA odreda, likvidiran tokom „Noći dugih noževa“.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *