subota , oktobar 19 2019

ŠTEFANIK: MUNJA U SAZVEŽĐU ISTORIJE

San mnogih Slovaka je da osvoje najviše vrhove Tatri, neki od njih bi se zadovoljili i preplivavanjem Dunava uzvodno, ali nisu svi isti. Postoje i ambiciozniji ljudi.

Pre više od jednog veka njihov sunarodnik je “dodirnuo“ zvezde, gledao sunce pravo u oči, uspon na Mon Blan za njega je predstavljao lagan zadatak, kao kad se dete popne na stolicu ne bi li dohvatilo teglu “Nutele“, a vrhunac njegovog života bilo je učešće u osnivanju sistema koji je za većinu svetinja, a kod nas često razlog za žestoko psovanje. Taj sistem zove se država!

Da bi ostvario svoje ambicije Milan-Rastislav Štefanik, Slovak rođen u Košariskom (tadašnja Austrougarska, današnja Slovačka) 1880. godine, prvo je morao dobro da promisli, potom da matematički proračuna i proveri da li je sve po zakonima fizike, na kraju i da se uveri koliko su mu zvezde u celom poduhvatu naklonjene, pa je zato u Pragu studirao sve ove oblasti.

 

Sinu luteranskog (protestantskog) pastora molitve nisu bile potrebne, bio je mason (ne kaže to Dejan Lučić, ni Ralf Eperson već zvanična biografija), pa je umesto Boga verovao u nauku.

Kako je i politika nauka, tako je i Štefanik učestvovao u kreiranju veštine razvoja međuljudskih odnosa koji dovode do napretka društva, inspirisan predavanjima filosofa,  profesora Tomaša Gariga Masarika, borca za prava i ujedinjenje  češkog i slovačkog naroda u Austrougarskoj carevini, disidenta sa pasošem Kraljevine Srbije,  kasnije prvog predsednika Demokratske Republike Čehoslovačke.

Milan-Rastislav je bio očaran nebeskim telima i borbom za afirmaciju svoje nacije, a Česi njegovim entuzijazmom u borbi za prava naroda iz kog potiče, pa su mu u to ime obezbedili i stipendiju.

Pre nego što je postao “doktor“politike i diplomatije, prvo je 1904. stekao ovo zvanje kao filosof i astronom. Trebalo je da bude prilično mudar kako bi postao zvezda.

Zasijao je u čuvenoj opservatoriji u Medunu kraj Pariza ( a gde bi drugo nego nadomak “grada svertlosti“?), stekao je veliki ugled, a Pjer Jansen i Kamil Flamarion su mu osvetlili profesionalni i politički put.

Kad se 1905. godine popeo na Mon Blan da bi posmatrao Mesec i Mars, potom u Španiji i Sunce, na njega se nisu obrušile  komete već službe koje u svojim “laboratorijama“ opserviraju važne ljude, što je rezultiralo angažmanom u naučno-političkim misijama Francuske, brojnim nagradama.

Sve svoje bogatstvo bi dao njegov prijatelj, najbogatiji Francuz u to vreme Žozef Valo, da bude uman kao Štefanik, a drugi prijatelj–Gistav Ajfel-bi mu sigurno podigao toranj do neba, da bude bliži visinama koje je rušio, samo što je Milan -Rastislav toliko visoko “pucao“ da mu ni 10 Burdž Kalifa spojenih kao merdevine ne bi bile dovoljne. Pucao je na više. Bio je u stanju da se peške popne na Mesec!

Vođenje rata je vrsta nauke, podrazumeva i letenje, prirodno stanište za Slovaka bila je francuska avijacija u Prvom svetskom ratu.

Umesto da rešava ratove zvezda, on je rešavao (ne)ljudske ratne probleme.

Nažalost, nauka kojom se nije bavio-medicina, uzela ga je pod svoje kad se razboleo i postao prvi avionom evakuisani bolesnik u istoriji!

U Parizu je postao član Mafije!

Mafije sa velikim “M“, s tim što nije bilo u pitanju  udruženju kriminalaca, već nacionalni pokret, veće, čiji je cilj bilo stvaranje savezne države Čeha i Slovaka, a na njenov čelu je bio Edvard Beneš,uz Masarika blizak prijatelj Milana-Rastislava Štefaneka.

U ratu čovek mora biti posebno mudar, kome je to više pristajalo nego jednom filosofu, a plodovi njegove borbe ubirani su od 1916. godine kad su kontakti novoosnovanog  Nacionalnog ČS odbora sa francuskim vlastima doprinele međunarodnom  priznanju ovog tela za čehoslovačku Vladu u izgnanstvu, organizovanje oružanog pokreta otpora za borbu protiv Centralnih sila.

U situacijama u kojima neko postigne nešto veliko kaže se- “zaslužio je da ga odlikuju!“, a baš ova uzrečica pratila je Štefanika, ministra rata čehoslovačke vlade u egzilu, oficira  vojske Trikolora kad je 1917. odlikovan Ordenom Legije časti.

Pošto su boljševici “razoružali“ monarhistički poredak u Rusiji, češkim legijama u toj zemlji je zaprećeno istom sudbinom, a diplomate su tu da razoružaju probleme, pa je i Štefanik imao taj zadatak.

Osim borbi za prestiž između biciklističkih trka Điro d’Italija i Tur de Frans, Italijani i Francuzi su se razilazili i u vezi sa (po)ratnim dešavanjima, a naučnik je imao dovoljno mirnu i prisebnu glavu koja bi bi hladila one usijane. I to je bilo u opisu njegovog posla.

U oktobru 1918. na mapi sveta pojavila država za čije se stvaranje borio sa svojim saborcima. Nazvana je Demokratska Republika Čehoslovačka.

Čestitao je i “sa sinovskim osećanjima iotadžbinskom srećom“ se pismom   zahvalio Masariku, a Benešu uputio “bratski poljubac“ da bi se 1919. godine uputio u “večnu opsevatoriju“.

Fizički je otišao u drugu galaksiju, ali zato postoji istorija, na srpskom se kaže “pametnica“, a skopčana je sa nezaboravom, pa je Milan-Rastislav “oživeo“ kroz fudbal. I to u Srbiji, tačnije Kraljevini Jugoslaviji,  jer je na 14-godišnjicu njegove smrti u Staroj Pazovi klub slovačke nacionalne zajednice Njitra promenio ime u Štefanik i takmičio se u nižim rangovima takmičenja u Kraljevini Jugoslaviji od druge polovine tridesetih godina prošlog veka, a najistaknutije ime bio je jugoslovenski a zatim slovački reprezentativac,  jedno vreme i član slavnog beogradskog BSK-a Jan Podhradski.

Milan-Rastislav Štefanik, “munja“sa Tatri.

 

Preuzeto iz knjige „Takmičenja Južnih Slovena 1873-1941“

Dragan Stojić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *