ponedeljak , 16 decembra 2019

USPON I PAD TREĆEG RAJHA (3)- NOVA NEMAČKA

Kako je izgledao život običnog čoveka u Trećem rajhu? Pisali smo o Adolfu Hitleru, nastanku nacional-socijalističke partije, pisaćemo o ratu. Kako je u periodu nacizma živeo jedan običan stanovnik Nemačke? Da li mu je nacizam i rat postao svakodnevnica ili je mogao izbeći bilo šta od ovoga.

 

Neki od Nemaca su živeli i dalje jednostavnim životom. Išli su na posao, provodili se, išli u školu, venčali se, kupovali i slično. Međutim, pošto je sve u javnosti bilo prožeto ideologijom vladajuće partije i kultom prvog čoveka države, da li je jedan prosečan stanovnik rajha mogao biti izuzet iz svega?

 

Nacistička partija se trudila da uspostavi strogu kontrolu svih sfera društva. Tako je ustvari stvarana jedna pokorna nacija odana svom fanatičnom vođi koji je uzdizan i od kojeg je pravljen kult ličnosti. Hitler je predstavljen kao „otac nacije“, čovek posvećen do maksimuma svojoj državi. Propaganda je uzdizala Hitlera do maksimuma. Obrazovanje je bilo podređeno partiji. Formirana je liga „nacionalsocijalističkih učitelja“ koji su polagali zakletvu Hitleru, te je nastavni materijal bio pod cenzurom vladajuće partije. Svi Jevreji su proterani iz prosvete. Edukacija je fokusirana na „rasnu“ biologiju a isticani su nemačka istorija i kultura. Cilj obrazovanja je bio napraviti dete odano nacizmu i ubeđeno u njegove ideje. Promovisana je fizička aktivnost, koja je išla uporedo sa obrazovanjem.

 

Žene su podređene i njihovo mesto je bilo „kod kuće“ te su ukinute ženske škole i promovisana je žena koja je odana mužu i porodici i koja treba da provodi vreme kod kuće. Na neki način je forsirano od strane režima da žene rađaju, pa su žene koje su imale više od troje dece odlikovane ordenom „Krsta časti nemačke majke“. Napravljena je i organizacija „Lebensborn“ koja je imala za cilj odgajanje „arijevske“ dece. Mlade majke su decu davale na usvajanje u „rasno“ čiste porodice, uglavnom zvaničnika i pripadnika SS.

 

 

Što se tiče položaja radnika, Hitler je na svom putu ka vlasti pregovarao sa krupnim industrijalcima. Oni su mu obećali podršku ako za uzvrat ukine sindikate i zabrani radničke štrajkove. Sve veće nemačke kompanije su sarađivale sa režimom, zbog čega će neki industrijalci nakon rata završiti na sudu. Najviše osuda će otići na račun kompanije IG Farben, koja će proizvoditi otrovne gasove za nacističke logore. Vojna industrija je napravila najveći ekonomski skok, s obzirom na pojačanu proizvodnju sa početkom rata. Takođe, mnoge druge kompanije će izvući korist od rata. Kada je potreba za radnom snagom povećana, angažovani su stanovnici okupiranih teritorija i ratni zarobljenici, koji su zaposleni u fabrikama.

 

Sproveden je i program T4, koji je u početku predviđao sterilizaciju osoba rođenih sa hendikepom, da bi se kasnije prešlo na eutanaziju. Ovaj program iza kojeg je stajala država je odneo oko 300,000 života. Primera radi, deca sa Daunovim sindromom su prva sterilisana a kasnije ubijana.

 

Katolička crkva se našla na meti režima, te je favorizovana protestanstka. Hitler je pokušao da oformi ujedinjenu protestantsku crkvu rajha, te je za biskupa postavio Ludviga Milera. Stari zavet je izbačen jer zbog Jevrejskih korena, a svi pripadnici crkve koji su prethodno bili Jevreji su izbačeni. Kao opoziciju „državnoj“ crkvi nastala je Ispovednička crkva, koju je oformio pastor Martin Nimeler. Oko 700 sveštenika je uhapšeno zbog suprostavljanja režimu. Najveća zamerka crkve je bilo kršenje ljudskih prava.

 

 

Štampa je bila podređena partiji,  sve je postalo “cenzurisano“ od slobode mišljenja i govora. Svaki dnevni časopis je morao ići kod ministra propagande Jozefa Gebelsa da bi ministarstvo odobrilo tekstove. Zakonodavstvo je takođe bila u skladu sa “mišljenjem partije“. Uskoro su počele i fizičke likvidacije otvaranjem prvih logora za političke zatvorenike. Zbog pojačanog nadzora u državi oformljen je i Gestapo, na čijem čelu se našao Himler, pošto je Gestapo formalno spadao pod SS. Za obezbeđenje logora služili su pripadnici SS odreda Totenkopf. Treći rajh je postao pokušaj totalitarne države sa strogom kontrolom svih društvenih sfera. Korupcija bila na visokom nivou a institucije Rajha su marginalizovane i ostavljene bez uticaja na unutrašnju politiku. Antisemitizam je postao društveno poželjna pojava.

 

Vanja Uzelac

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *