уторак , новембар 12 2019

УСПОН И ПАД ТРЕЋЕГ РАЈХА (3)- НОВА НЕМАЧКА

Како је изгледао живот обичног човека у Трећем рајху? Писали смо о Адолфу Хитлеру, настанку национал-социјалистичке партије, писаћемо о рату. Како је у периоду нацизма живео један обичан становник Немачке? Да ли му је нацизам и рат постао свакодневница или је могао избећи било шта од овога.

 

Неки од Немаца су живели и даље једноставним животом. Ишли су на посао, проводили се, ишли у школу, венчали се, куповали и слично. Међутим, пошто је све у јавности било прожето идеологијом владајуће партије и култом првог човека државе, да ли је један просечан становник рајха могао бити изузет из свега?

 

Нацистичка партија се трудила да успостави строгу контролу свих сфера друштва. Тако је уствари стварана једна покорна нација одана свом фанатичном вођи који је уздизан и од којег је прављен култ личности. Хитлер је представљен као „отац нације“, човек посвећен до максимума својој држави. Пропаганда је уздизала Хитлера до максимума. Образовање је било подређено партији. Формирана је лига „националсоцијалистичких учитеља“ који су полагали заклетву Хитлеру, те је наставни материјал био под цензуром владајуће партије. Сви Јевреји су протерани из просвете. Едукација је фокусирана на „расну“ биологију а истицани су немачка историја и култура. Циљ образовања је био направити дете одано нацизму и убеђено у његове идеје. Промовисана је физичка активност, која је ишла упоредо са образовањем.

 

Жене су подређене и њихово место је било „код куће“ те су укинуте женске школе и промовисана је жена која је одана мужу и породици и која треба да проводи време код куће. На неки начин је форсирано од стране режима да жене рађају, па су жене које су имале више од троје деце одликоване орденом „Крста части немачке мајке“. Направљена је и организација „Lebensborn“ која је имала за циљ одгајање „аријевске“ деце. Младе мајке су децу давале на усвајање у „расно“ чисте породице, углавном званичника и припадника СС.

 

 

Што се тиче положаја радника, Хитлер је на свом путу ка власти преговарао са крупним индустријалцима. Они су му обећали подршку ако за узврат укине синдикате и забрани радничке штрајкове. Све веће немачке компаније су сарађивале са режимом, због чега ће неки индустријалци након рата завршити на суду. Највише осуда ће отићи на рачун компаније IG Farben, која ће производити отровне гасове за нацистичке логоре. Војна индустрија је направила највећи економски скок, с обзиром на појачану производњу са почетком рата. Такође, многе друге компаније ће извући корист од рата. Када је потреба за радном снагом повећана, ангажовани су становници окупираних територија и ратни заробљеници, који су запослени у фабрикама.

 

Спроведен је и програм Т4, који је у почетку предвиђао стерилизацију особа рођених са хендикепом, да би се касније прешло на еутаназију. Овај програм иза којег је стајала држава је однео око 300,000 живота. Примера ради, деца са Дауновим синдромом су прва стерилисана а касније убијана.

 

Католичка црква се нашла на мети режима, те је фаворизована протестанстка. Хитлер је покушао да оформи уједињену протестантску цркву рајха, те је за бискупа поставио Лудвига Милера. Стари завет је избачен јер због Јеврејских корена, а сви припадници цркве који су претходно били Јевреји су избачени. Као опозицију „државној“ цркви настала је Исповедничка црква, коју је оформио пастор Мартин Нимелер. Око 700 свештеника је ухапшено због супростављања режиму. Највећа замерка цркве је било кршење људских права.

 

 

Штампа је била подређена партији,  све је постало “цензурисано“ од слободе мишљења и говора. Сваки дневни часопис је морао ићи код министра пропаганде Јозефа Гебелса да би министарство одобрило текстове. Законодавство је такође била у складу са “мишљењем партије“. Ускоро су почеле и физичке ликвидације отварањем првих логора за политичке затворенике. Због појачаног надзора у држави оформљен је и Гестапо, на чијем челу се нашао Химлер, пошто је Гестапо формално спадао под SS. За обезбеђење логора служили су припадници SS одреда Totenkopf. Трећи рајх је постао покушај тоталитарне државе са строгом контролом свих друштвених сфера. Корупција била на високом нивоу а институције Рајха су маргинализоване и остављене без утицаја на унутрашњу политику. Антисемитизам је постао друштвено пожељна појава.

 

Вања Узелац

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *