nedelja , 7 juna 2020

DA LI JE HITLER MOGAO DA PREŽIVI DRUGI SVETSKI RAT?

Piše: Vanja Uzelac

Danas je više nego ikada moguće doći do podataka. Informacije nisu nikada bile dostupnije, a neki smatraju da se i dalje mnoge stvari kriju od očiju javnosti. Prvi čovek Trećeg rajha i nacional-socijalističke partije Nemačke, Adolf Hitler, ubio se 30. aprila 1945. godine zajedno sa svojom suprugom Evom Braun. Nakon rata, pojavile su se informacije da je Hitler ne samo preživeo rat već su neki otišli i korak dalje i tvrdili da je firer živeo u Argentini a najekstremniji tvrde da je živ i danas. Ljudi vole šokantne i senzacionalne vesti, pa im se ono što školovani istoričari tvrde uvek čine manje interesantnijim i iznetim pod nekom prisilom. Jedan od istoričara koji se bavio tematikom Hitlerove smrti je upravo rekao „Želja za izmišljanjem legendi i bajki je uvek veća od ljubavi za istinom“.

 

Bilo je očigledno da će osovina Berlin-Rim-Tokio izgubiti rat. Italija je kapitulirala još 1943. u septembru, saveznici su se iskrcali na njeno tlo i napredovali ka Rimu, dok je na severu proglašena Musolinijeva socijalistička republika koju su u suštini kontrolisale nemačke trupe. Na Istočnom frontu Crvena armija je nezaustavljivo napredovala ka zapadu, a iskrcavanjem saveznika u Normandiji juna 1944. bilo je jasno da će samo čudo spasiti Treći rajh. Japan je za to vreme ratovao na Pacifiku i nije bio u mogućnosti da na bilo koji način pomogne svojim saveznicima u Evropi. Takođe, zemlje koje su bile u savezništvu sa Trećim rajhom su polako oslobađane ili zauzimane od strane Crvene armije.

U januaru 1945. nemački firer se povukao u svoje sklonište u Berlinu, nazvano firerov bunker. Ovaj kompleks činilo je preko trideset prostorija i bio je prožet na dva sprata. U tom trentuku, bilo je samo pitanje vremena kada će Crvena armija zauzeti Berlin i tako dotući Treći rajh. Američke trupe su prešle Elbu i došle na 100 kilometara od Berlina početkom aprila, a nedugo nakon toga je Crvena armija stigla pred sedište Trećeg rajha. Na svoj 56. rođendan, 20. aprila, Hitler je poslednji put je napustio bunker da bi odlikovao Gvozdenim krstom pripadnike njegove omladine. Još tada je redovno držao konferencije sa svojim generalima, koji su mu podnosili izveštaje o porazima i napredovanju Crvene armije. Besan, ali i nemoćan, naređivao je taktiku spaljene zemlje ili popularno nazvanu „Neronovu politiku“. U prevodu: sve što može biti od koristi neprijatelju uništiti. Na konferenciji 22. aprila je optužio deo vojske da su izdajnici, lažovi i da su korumpirani. Odbio je savete svojih oficira da napusti Berlin i povuče se sa štabom u planine, odakle je mogao komandovati preostalim delovima vojske. Svima koji su želeli da napuste njegovo skrovište je odobrio odlazak, a sa njim su ostali pojedinci poput Martina Bormana, Jozefa Gebelsa i njegove supruge Magde uključujući i njihovi šestoro dece, te Eve Braun, Hitlerove ljubavnice. Već tada je Hitler razmatrao opciju samoubistva, te je o tome razgovarao sa SS lekarom Vernerom Haseom. Novi šok Hitler je doživeo 23. aprila kada mu je stiglo pismo Hermana Geringa (Isti dan je i Crvena armija opkolila Berlin). Gering je saopštio Hitleru da će u skladu sa dekretom od juna 1941. on preuzeti ulogu lidera države ukoliko mu ne stigne odgovor od firera do 10 časova uveče tog dana. Smatrao je da je Hitler izgubio mogućnost slobode delovanja jer je ostao u Berlinu. Takođe, izvori navode i da je Gering znao za njegov plan da se ubije, i na ovaj način hteo da predupredi Martina Bormana i preuzme ulogu firera. U svom telegramu navodi da će to biti u interesu nacije i države. Hitler je odgovorio na ovo osudama i optužbama da je Gering počinio delo najveće izdaje ali mu je dao ponudu da će ga osloboditi smrtne kazne ukoliko podnese ostavku na sve pozicije. Odredi SS stavili su Geringa i njegovo osoblje pod kućni nadzor. Jedan od konačnih udaraca na firerovu ličnost bila je vest da je Hajnrih Himler otpočeo pregovore o predaji saveznicima. U besu je naredio da se lični predstavnik Himlera general Fegelajn odmah strelja, što je i učinjeno. Naredio je i da se Himler uhapsi. Inače, Himler je saveznicima saopštio da ne prihvata odluku o predaji jer on nije nadležan. Sledeći dan pogodila ga je vest o smrti Benita Musolinija, kojeg su ubili pripadnici italijanskog pokreta otpora. Tada je odlučio da napiše svoju poslednju želju i testament. Ovde navodi da je izabrao smrt pre predaje i da za egzekutora imenuje Martina Bormana. I u političkom testamentu je naveo da je izabrao da ostane u Berlinu i umre jer ne želi da padne u ruke neprijateljima. Primerak testamenta je dostupan i na njemu su vidljivi potpisi četiri svedoka: Jozefa Gebelsa, Martina Bormana,Vilhelma Burgdorfa i Hansa Krebsa. Primerci su poslati preko trojica kurira, od kojih su dvojica zarobljena, te su ti primerci dospeli i do predsednika Harija Trumana lično. Jedan primerak je završio u rukama Britanaca. Vrlo je moguće da je Hitler doneo ovakvu odluku ili je ubrzao između ostalog zbog smrti Musolinija, čije telo je izloženo javnom sramoćenju.

https://www.archives.gov/files/publications/prologue/2015/spring/hitler-will.pdf

 

 

Hitlerov politički testament. Na dnu su potpisi Gebelsa, Bormana, Krebsa i Burgdorfa

 

U noći između 29. i 30. aprila Hitler je imao sastanak sa komandantom odbrane Berlina, Otom Vajdlingom, koji je fireru saopštio da će tokom noći vojska verovatno ostati bez municije i neće moći da pruža otpor. Firer je kasnije naredio Vajdlingu da pokuša proboj. Nakon zajedničkog ručka sa osobljem bunkera, Hitler i Eva Braun su otišli u sopstvene odaje odakle nisu izašli. Njihova tela su prvi pronašli Hajnc Linge i Martin Borman. Po sopstvenoj želji firera, tela su izneta u baštu kancelarije rajha i spaljena. Spaljivanju lešava su prisustvovali Martin Borman, Oto Ginše, Hajnc Linge, Jozef i Magda Gebels, Erih Kempka, Peter Hogl, Evald Lindlof i Hans Rajser. Sovjetska artiljerija je gađala ovo područje prethodnih dana, pa su ostaci ostavljeni u jednom krateru. S obzirom da ostaci nisu u potpunosti uništeni nakon prvog spaljivanja, kasnije su pripadnici SS doneli još benzina i ponovo ih zapalili. Nakon ovoga su zatrpani zemljom.  Narednog dana samoubistvo su izvršili Jozef i Magda Gebels. Prethodno su cijanidom otrovali svojih šestoro dece, koja nisu bila svesna šta ih čeka. Pre samoubistva, Gebels je generalu Krebsu predao pismo koje je upućeno Crvenoj armiji, generalu Čujkovu. Krebs i Čujkov su se sreli 1. maja kada mu je i saopštio o smrti firera i zatražio pregovore. Obavešten je i Staljin koji je zahtevao bezuslovnu predaju. Krebs je odgovorio da nema ovlašćenja i povukao se nazad u bunker. Admiral Karl Denic se obratio preko radija 1. maja i saopštio da je on naslednik Hitlera koji je mrtav. Narednog dana Crvena armija je zauzela kancelariju rajha i Staljin je odmah naredio da se izvrši istraga oko Hitlerovog samoubistva. Odredi SMERŠ su preuzeli kontrolu nad firerovim bunkerom, gde je vršen uviđaj. Pronađeni su ostaci tela Hitlera, Gebelsa, Eve Braun, Krebsa i Hitlerovog psa, Blondi. Oni su prebačeni u centar za kontra-špijunažu u Berlinu. Naredne godine su zakopani u drvenim sanducima u Brandenburgu. Juri Andropov, direktor KGB, je 1970. naredio da se ovi ostaci unište, pa su bačeni u reku Bideric u blizini Magdeburga. Ipak, jedan deo je sačuvan, onaj za koji su Sovjeti tvrdili da pripada Hitleru. Podaci o istrazi SMERŠ su obelodanjeni tek 1968.

Fotografija iz bunkera koju je načinio Vilijam Vandivert. Na kauču su vidljivi tragovi krve. 

Preuzeto sa:

https://www.dailymail.co.uk/news/article-3062373/Secret-Stalin-files-Hitler-death-display-dispel-conspiracy-theories.html#i-e279abbecd9918ce

 

Međutim, već 1945. se pojavljuju teorije o mogućem lažiranju Hitlerove smrti. Maršal Žukov je javno istakao da je Hitler mrtav, ne iznoseći previše detalja niti kako je umro. Staljin je čak izjavio da je Hitler živ i da se nalazi u Španiji pod zaštitom Franka. Slične teorije su govorile i da je u Portugalu, Argentini ili čak u Albaniji. Agencija Tas je objavila da se Hitler nalazi u Irskoj maskiran u ženu. Američka tajna služba je još 1944. razmatrala mogućnost Hitlerovog bekstva, pa su izdate i serije fotografija njegovog mogućeg izgleda u slučaju da pokuša da se preruši. Nije tajna da je deo nacista i njihovih saveznika uspeo da se dokopa drugih zemalja i izbegne zarobljavanje. Svima je poznato da su mnogobrojne ustaše dospele u zemlje Latinske Amerike, na čelu sa poglavnikom NDH Ante Pavelićem. Kao što je i deo nacista direktno dospeo u Argentinu. Britanska obaveštajna služba poslala je u Berlin 1945. istoričara Hju Trevora-Ropera, da istraži sve mogućnosti oko Hitlerove sudbine. On je u Berlin došao pod pseudonimom major Outon. Zapadne saveznike je interesovala Hitlerova sudbina jer su Sovjeti skrivali dokaze o njegovoj smrti te optuživali zapadne zemlje da ga kriju i time im davali etiketu zaštitnika fašista i nacista. Iz tog razloga, Britancima je bilo bitno da se razotkrije mit oko Hitlerove sudbine. Trevor-Roper je nakon višemesečnog istraživanja napisao izveštaj sa zaključkom da nema mogućnosti da je Hitler preživeo rat. Takođe, uspeo je da nađe dvojicu pomenutih kurira, koji su mu predali primerke Hitlerove Poslednje želje i Političkog testamenta. Svoje istraživanje je sažeo u knjigu pod nazivom „Hitlerovi poslednji dani“. Treba uzeti u obzir da su preživeli članovi bunkera bili sovjetski zarobljenici, i da ih Britanci i Amerikanci nisu ispitivali, te da su njihove izjave bile u tom trenutku nedostupne Roperu. Ubrzo su se strasti oko Hitlerove sudbine i nagađanja smirila, a onda je izašla knjiga koja je mnoge navela na mišljenje da je firer ipak uspeo da pobegne u Argentinu i da je sve to zataškano. Novinari Simon Danstajn i Džerald Vilijams izdali su knjigu pod nazivom „Sivi vuk- Bekstvo Adolfa Hitlera“. Pozivajući se na izjave svedoka i dokumentaciju, tvrdili su da je Hitler uspeo da se dokopa Argentine gde je preminuo kao starac 1962. Po njima, njegovo bekstvo je organizovao Martin Borman, koji je zajedno sa Hitlerom i Evom Braun živeo u Argentini. Navodno su u bunkeru podmetnuti dvojnici Hitlera i Eve Braun, te su oni preko Španije podmornicom prebačeni u Argentinu. Sem nabrajanja svedoka, pozivaju se na dokumenta FBI i CIA koja navode istragu oko mogućeg boravka Hitlera u Argentini. Ukoliko pogledate ta dokumenta, vidite da se navodi da određeni kontaktu javljaju da se Hitler krije u Argentini, da je došao podmornicom i da ima zaštitu nekih zvaničnika iz vrha države Argentine. Takođe, pominje se izveštaj CIA iz 1955. o tome da je jedan doušnik uspeo da dođe do bivšeg pripadnika SS, Filipa Citroena, koji je dotičnom rekao da je Hitler živ i pokazao mu fotografije njih dvojice. Navodno je Hitler živeo pre toga u Kolumbiji, a u Argentini je pod zaštitom Huana Perona. Na početku ovog dokumenta CIA stoji „Ni Simelodi-3 (šifra doušnika prim. aut.) ni stanica nisu u poziciji da daju evalauciju ove informacije te se ona prosleđuje kao mogući interes“. https://www.cia.gov/library/readingroom/docs/HITLER%2C%20ADOLF_0003.pdf

Ova knjiga, pretočena u film, dala je u vetar u leđa onima koji smatraju da je Hitler pobegao iz Berlina. Međutim, ni u jednom od tih dokumenata ne stoji konkretno da je Hitler pronađen, već se sve svodi na informacije doušnika i moguća mesta boravka, kojih ima dosta. Međutim, pojedinci idu čak toliko daleko da tvrde da je Hitler živ i danas! S obzirom da je rođen 1889. to bi značilo da sada ima 131 godinu. A ko se bavio njegovom biografijom i uzeo u obzir njegovo zdravstveno stanje još tokom rata, i to koliko je lekova morao da konzumira- on bi bio medicinski fenomen i svetsko čudo.

Fotografija na kojoj se navodno nalaze Filip Citroen i Adolf Hitler. Na pozadini je napisano “ Adolf Schrïttelmayor 1954″.

 

Serija fotografija koju je 1944. izdala Američka tajna služba, o mogućem izgledu Hitlera ukoliko se preruši

 

Da li je neko pokušao da dokaže da su ostaci tela koji su pronađeni stvarno Hitlerovi? Jeste. I fizički dokazao.

Godine 2009. američki arheolog, Nik Belantoni, ispitao je ostatke lobanje za koju se smatralo da je Hitlerova. Njegov zaključak je bio da je pripadala osobi između 20 i 40 godina, i da je pripadala osobi ženskog pola. Međutim, to nisu jedini ostaci tela za koje se smataralo da su Hitlerovi. Ekipa istraživača koju su činili francuski novinar Žan-Kristof Brisar, ruska novinarka Lana Paršina i francuski antropolog i arheolog Filip Šarlije, dobila je 2016. dozvolu pristupa ruskom državnom arhivu da istraži kako pisane tragove tako i ostatke vilice za koju se smatralo da je Hitlerova. Šarlije je istraživao i ostatke lobanje, te istakao da su na njoj vidljivi tragovi gorenja i da je bila zakopana. Takođe, konstantovao je da na lobanji postoji ulazna rana od metka kalibra 6 milimetara. Analizirani su i ostaci fotelje iz bunkera na kojoj su pronađeni tragovi krvi. Još su ranije sovjetski forenzičari utvrdili da je krv sa fotelje pripadala A grupi, istoj onoj koju je imao Adolf Hitler. Sa druge strane, pronašli su i dokumenta KGB koja navode da su pronađeni ostaci Hitlera, Eve Braun, Gebelsa i Krebsa bili skriveni u Istočnoj Nemačkoj i uništeni 1970. u okolini Magdeburga. Njihovo uništavanje je naredio direktor KGB Jurij Andropov, te su oni spaljeni i bačeni u reku. Naredne godine, Šarlije je izvršio analizu zubne vilice za koju se smatralo da je Hitlerova. Pokušavao je da nađe tragova baruta ili olova, ali je našao nešto drugo. Ostatke plave boje. Šta je moglo izazvati ovo: cijanid. Isti tragovi su pronađeni na zubima za koje se smatra da su pripadali Evi Braun. Šarlije je uspeo analizom da pronađe i ostatke vlakana povrća, što ide u prilog tezi o samoubistvu jer je poznato da Hitler nije smeo da jede meso poslednjih godina života. Takođe, zubni ostaci se poklapaju sa rendgenskim snimkom Hitlerove lobanje iz 1944.

Ostaci zuba koji su pripadali Adolfu Hitleru

 

Dozvoliću sebi da iznesem sledeći zaključak. S obzirom na sve iznete podatke, smatram da je Hitler izvršio samoubistvo u aprilu 1945. Ne samo nošen dokazima koje iznose istoričari, kao i forenzičkim analizama, te svodočenjima, već i preispitujući druge okolnosti. Istražujući ličnost Adolfa Hitlera, njegovo samoubistvo možemo obrazložiti razočaranjem u poraz ne samo njegove države i vojske, već i njegove ideologije. Njegov primer su sledili i Jozef i Magda, Gebels, kasnije se i Himler ubio. Dodatni motivi su mu bili saznanja o potezima njegovih bliskih saradnika, Geringa i Himlera, te sudbina Benita Musolinija, čije telo je nakon smrti izloženo javnom sramoćenju. Hitler nije hteo da doživi istu sudbinu. Sa druge strane, da i jeste pobegao u Argentinu, mada mi se u trenutku kada je Berlin opkoljen njegov neopaženi prolazak čini nemogućim, pojavili bi se konretniji dokazi od dokumenata FBI i CIA u kojima se poziva na doušnike kojima je neko rekao da se Hitler krije u Argentini ili Kolumbiji. Treće, potez Sovjeta mi se čini logičnim. Nisu hteli da otkriju u javnosti određeno vreme Hitlerovu sudbinu, želeli su da sakriju njegove ostatke, strahujući od toga da bi eventualno obeleženo mesto na kojem bi bio sahranjen prikupilo njegove obožavaoce i stvorilo nekakav kult. Takođe, ono što je značajnije, imali su adut na početku Hladnog rata da bi optuživali zapadne zemlje o mogućem skrivanju Hitlera. Njegova smrt je od strane Sovjeta iskorišćena kao karta u političkim prepirkama. Slično su skorije uradili i Amerikanci, kada su telo Osame bin Ladena spustili u more, ne želeći da mu se zna grob.

 

Za izradu teksta sam koristio:

 

Literatura

Vilijam L. Širer, Uspon i pad Trećeg rajha

Hugh Trevor Roper, Last days of Hitler

Jean-Cristophe Brisard, Lana Parshina, The Death of Hitler: The final word

Džerald Vilijams, Sajmon Danstan, Sivi vuk- Bekstvo Adolfa Hitlera

V. K. Vinogradov, Andrew Roberts, J.F. Pogonyi, N.V. Tepztov, Hitler’s Death: Russia’s Last Great Secret from the Files of the KGB

Internet

https://berlinexperiences.com/did-hitler-escape-to-argentina-in-1945-mythbusting-berlin/

https://www.historyplace.com/worldwar2/timeline/death.htm

https://www.archives.gov/files/publications/prologue/2015/spring/hitler-will.pdf

https://www.spectator.co.uk/article/the-last-days-of-hitler-revisited

https://vault.fbi.gov/adolf-hitler/adolf-hitler-part-01-of-04/view

https://www.cia.gov/library/readingroom/docs/HITLER%2C%20ADOLF_0003.pdf

https://www.theguardian.com/books/2016/sep/05/last-days-of-hitler-hugh-trevor-roper-100-best-nonfiction-books

https://www.pravda.ru/economics/52053-hitler/

https://www.history.com/news/hitler-death-cause-teeth-analysis

https://www.dailymail.co.uk/news/article-3062373/Secret-Stalin-files-Hitler-death-display-dispel-conspiracy-theories.html

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *