ЗЛАТНИ ТРЕНУЦИ РУМУНСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ 1994: КАД АМЕРИКА НИЈЕ ПРОКЛЕТА

Имали су свог Марадону, а нису Аргентинци. У борби су користили дум-дум метке, али нису санкционисани. Остварили су своје снове  у Америци, иако они нису имали  везе с новцем.

 

Пре 24 године у ‘’граду анђела’’, анђео у људском облику је предводио ученике који су одлично научили фудбалску Библију. Толико добро да су знање демонстрирали против озбиљних противника.

Ангел Јорданеску, селектор репрезентације Румуније на Светском купу у САД 1994. године, имао је довољно велика крила којима је пригрлио тројицу  тића који су ‘’преко баре’’ отпевушили најлепшу песму из румунског фудбалског репертоара у досадашњој историји.

Свој премијерни меч на 15. Светском купу (првенству) наше комшије играле су у на стадиону Роуз боул на периферији Лос Анђелеса, противник је била Колумбија. Хармонија с називом места на ком је меч одигран је одмах успостављена, па су балкански Триколори свој пут ка другој фази такмичења посули ружама.

Пулени Паћа Матуране су као кондори с Анда летели кроз квалификације за планетарни шампионат (5:0 тукли Аргентину), стуштили су се фуриозно подно Холивуда, али им је на старту такмичења најмлађе птиче из Јорданескуовог гнезда већ у 15.минуту  утакмице сасекло канџе којима су желели да зграбе два бода.

Георге Хађи је на средини терена ‘’појео банану’’, мајсторски је лопту која му је била намењена пропустио кроз своје ноге, свом чувару из земље жутог воћа оставио кору, па је овај отклизао у празно и пут ка Кордобином голу је био чистији.

Везиста је  начинио још неколико корака, одиграо је у леву страну према Флорину Радућојуу, а младић који је 1990. у дресу букурештанског Динама три пута у два меча лопту  слао преко беле линије гола и  београдски Партизан завио у црно, овога пута је обрисао нулу на семафору. После сјајних лажњака, истинито је довео тројицу играча јужноамеричке селекције у мат позицију и  одличним ударцем полувисоко с 13 метара погодио даљи угао за 1:0 у корист Румуније.

Дијего Марадона се, осим својом чаробном ногом, служио и ‘’Божјом руком’’, а Карпатски Марадона-Хађи- само богомданом ногом, а то је било довољно да Кафетеросима сервира горку кафу.

После кратког паса Думитрескуа, капитен Триколора с Балкана  се нашао уз леву аут линију на 30 метара од гола Колумбијаца, сетио се да је с тла САД светски рекордер у бацању кугле, па је на опште изненађење лопту као руком упутио ка голу, а она је прелетела Оскара Кордобу и ‘’пропавши’’ завршила у малој мрежи, што је значило да су Валдерама и друштво били разбијени као колумбијска мафија.

Трчећи латиноамерички Триколори нису могли стићи Румуне, привремено решење су нашли у ‘’железници’’.

Адолфо Валенсија, популарни Воз, у 43. минуту је после изведеног корнера као из љаноса искочио изнад свих и с пет метара је главом  закуцао лопту у горњи део мреже  коју је бранио Богдан Стелеа. Преимућство представника Европе је тог тренутка сведено на минимум.

 Писак је одзвањао у ушима Јорданескуових изабраника током целог другог полувремена, а онда је минут пре истека регуларног тока Матуранина композиција ‘’одлетела у ваздух’’, јер је тандем Хађи-Радућоју минирао прилаз резултатском егалу.

Један од ретких играча који је играо за Реал Мадрид и Барселону (Хађи) на брзину је извео слободан ударац са средине колумбијске половине терена, изненадило је то све играче у плаво-црвеној опреми, па је једини фудбалер у историји  који је постизао голове у свим ‘’лигама петице’’( Радућоју)  био спретнији од Кордобе, протурио лопту иза његових леђа и из срца казненог простора, мало искоса, погодио мрежу, попевши изабрани тим карпатске државе на врх табеле после уводног кола.

После ‘’купања’’ у Тихом океану, уследила је селидба на Средњи Запад, а  у градићу Понтијак у Мичигену Румуни су од стране Швајцараца били ‘’осушени’’.

Сутер је са 16 метара избијену лопту  резантним шутем мало изнад земље послао испод другог голмана Румуније Флоријана Прунее, чиме су Часовничари ставили до знања нашим комшијама колико је сати, што је најбоље разумео левоноги Хађи.

Десет минута пре краја првог дела игре је ујединио теорије које говоре да је Земља округла и да је равна плоча,  поравнавши резултат тако што је округлу лопту (постоји и она јајолика) после асистенције Думитрескуа са 25 метара полудијагонално прецизно  послао у леви угао Марка Паскола.

Међутим, прво се Шапуиза показао као најбољи ‘’рагбиста’’ међу актерима овог сусрета,у страховитој гужви пред голом Румуније је изашао као победник из ‘’мелеа’’, кад је лопта прошла поред Прунее, са четири метра ју је клизећи убацио у мрежу. Кнуп се потом заједно са Сфорцом нашао иза леђа противнике одбране и лагано убацио лопту иза гол-линије, а на крају је после слободног ударца Брегија Попеску нешто побркао и Прунеи није било спаса. Бреги је извео слободан ударац, чувени Ђика се сетио да је његов славни сународник Влад Цепеш  (Гроф Дракула) своје жртве кажњавао набијањем колаца у задњи део тела, али  је лопту главом из непосредне близине набио у сопствени гол, мада је погодак приписан Кнупу,  па су се осладили  фудбалери из земље чоколаде.

Репрезентација Румуније на Светском првенству 1994. Стоје: Стелеа, Попеску, Продан, Белодедић, Михали и Радућоју. Седе: Лупеску, Мунтеану, Хађи, Петреску и Думитреску.

 

Јасно је било да се Јорданескуово јато боље осећало у топлијим крајевима, тако да је повратак у Калифорнију обрадовао Хађија&co.

Умало да Харкс после одличног шута са  17 метара оствари ‘’амерички фудбалски сан’’ и  после 44 године својој репрезентацији донесе вођство на Светском купу, али је статива рекла ‘’не’’, па је Дан Петреску, дефанзивац Ђенове , познат по томе што је млађој ћерци дао име Челси по клубу у ком је крајем 20. века оставио дубок траг, тако да је уместо Ребека старију могао крстити као Америка.

Обигравали су они његови саиграчи као чопор мачака око каше пред казнених 16 метара Американаца, Дан је био довољно храбар да провери колико је она врућа, утрчао је пред Меолина врата, у право време му је Думитреску кроз одбрамбени бедем по земљи протурио лопту, голман домаће селекције је кренуо мислећи да ће бек румунске репрезентације центрирати у средину, но, није било тако, јер је играч Ђенове, по обичају искоса по земљи шутирао у ближи угао и овим поготком на тлу Новог света донео нова два бода и пролаз у прву елиминациону рунду.

Загосподарили су Краљ (Хађијев надимак у отаџбини) и његови ‘’краљевићи’’ Пасаденом и травнатим тепихом Роуз боула, толико су били снажни да су вољом табеле у осмини финала ударили на једно од царстава фудбалске игре- Аргентину, најбоље трећепласирану екипу у групној фази шампионата.

Краљ Гаучоса, Ел Пибе Марадона, абдицирао је неколико дана раније због допинга, плећа принчева на челу с Батистутом била су додатно оптерећена изостанком великана.

Чињеница да су били ослабљени можда би била од споредне важности да су Аргентинци знали да је у фудбалу дозвољено коришћење дум-дум муниције. Необавештеност их је коштала резултатског дефицит.

 

 

Иако је утакмица играна на трави фудбалског терена, кад су Румуни у питању опет је, изгледа, било примеса тениса, сигурно се неко од 90.000 гледалаца запитао да ли је у питању Вимблдон, јер је уследила нова лоб- дијагонала.

Љубитељ уметности је у атрактивним женама тражио инспирацију за дела на терену,проститутке су му ‘’позирале’’,  тиме је  испалио метак у своју клупску каријеру, а за вицешампионе света тог доба  он се звао  Илије Дум-Дум(итреску), јер је погађао њихов гол бескрупулозно. Сјајан фелш , лопта је прелетела изнад руку њиховог  голмана Исласа и одсела тамо где желео голгетер румунске елитне лиге 1993. године.

Велика радост наших источних суседа трајала је кратко-5 минута, пошто је Батистута ‘’продао фору’’ Продану, протурио му лопту кроз ноге, а судија Пајрето престрого досудио најстрожу казну, коју је великан италијанске лиге и Фиорентине из деведесетих реализовао на себи својствен начин, по систему- ум царује док се не дође у шансу, од тог момента снага доноси изједначење, па је ударац с беле тачке био јак и неухватљив.

Страх румунских навијача да ће уследити гол-канонада Јужноамериканаца  је био толики да би своје љубимце радо сакрили на врхове Карпата, међутим Ређеле (Краљ) и његови поданици  спустили су се у ‘’подножје’’ аргентинске одбране само шест минута након изједначења. И то на какав начин.

Прво је одбрана румунског гола сјајно зауставила обећавајући напад Аргентине, Хађи је одлично  створио слободан простор после дуплог паса с Лупескуом, а кад је доспео с десне стране у висинуказненог простора играча у плаво –белим дресовима, показао је да је лоптом могао  сателит на Марсу да погоди.

Да је у питању шах, савршена поставка четворице Гаучоса у задњој линији би ушла у теорију древне игре, како су се ‘’под конац’’ поставили. Зато је Карпатски Марадона био Боби Фишер фудбалског шаха, једним потезом, филигрантским пасом између ‘’фигура’’ убацио лопту на 5-6 метара од гола, тамо је у прави час утрчао Думитреску, власник галерије је само  поставио ногу и  погодивши ближи угао посрнулог Исласа осликао ново вођство своје репрезентације.

И кад је Краљ ударио на царство, морао је да се ‘’оцари’’ на крају.

Ни Брзи Гонзалес није био раван Думитрескуу у акцији која је резултирала трећим голом на конту Румуније. Практично је претрчао цело игралиште, праволинијски је дошао на 20 метара од несрећног Исласа, сачекао да пристигне капитен њихове јединице у копачкама, послао лопту у десно страну, а казнени простор је опет освојен,  један од царева Светског купа 1994. је слабијом, десном ногом закуцао лопту изнад ‘’јединице’’ Аргентине, оборивши тезу из српске народне песме по којој краљевство на царство никад ударити неће.

Ласо у рукама Марадониних сународника је било слабо да би зауставило као стампедо јаког ривала, утешни гол Абела Балба само је упозорио Румуне да не славе прерано, иако се то десило врло брзо.

Национални тим из земље која ‘’има два пријатеља- Србију и  Црно море’’ у Америку је стигао на колоквијум- И у првом колу га је успешно прошао. Потом су га Хелвети оборили на дипломском, али је победа над Јенкијима омогућила да положе испит, а кад су то учинили кренули су у познати универзитетски центар Стенфорд да би докторирали И пробили се у полуфинале.

Нису успели. Швеђани су их детронизирали после пенал-серије, упркос двострукој егзекуцији Радућојуа.

Туга с једне стране, задовољство с друге, јер су после Србије и Црног мора стекли вечног ‘’пријатеља’’ у лику града Пасадене.

Венци Карпата ширили су се до Пацифика. Америка за румунски фудбал није била проклета.

 

Драган Стојић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *