Застава Венецуеле

Данашња верзија је усвојена 2006. али порекло води још из периода борбе против колонијализма Латинске Америке. Боје на застави су боје заставе федерације Гран Колумбија које су поред Венецуеле чиниле Еквадор и Колумбија од 1819. до 1830. Франциско де Миранда, револуционар и војсковођа, истакао је ову заставу први пут 1806. током своје неуспешне кампање за ослобођење Венецуеле. Како је навео у својим мемоарима, мотив за боје на застави му је дао Јохан Волфганг фон Гете када му је испричао теорију примарних боја:

 

” Није да је свет начињен од жуте, плаве и црвене боје; већ је на овај начин, као бесконачну комбинацију, ми људи видимо… Држава почиње са именом и заставом, а тек онда постаје њима, исто као што човек испуњава своју судбину”. 

 

Као други мотив, Миранда у својим мемоарима наводи заставу Бургерове гарде у Хамбургу (Bürgerwache), коју је уочио током боравка у немачким земљама.

На данашњој застави Венецуеле боје представљају:

  • жута: богатство земље и државе, злато, суверенитет, правду, хармонију и сунце као извор живота
  • плава: Карипско море и обале Венецуеле
  • црвена: проливену крв у борби против Шпаније за стицање независности.

У плавом пољу се налази осам петокраких звезда од чега седам представља седам провинција које су 1830. иступиле из федерације Гран Колумбија, а то су: Каракас, Кумана, Барселона, Баринас, Маргарита, Мерида и Трухиљо. Осма звезда је адаптирана на заставу током кампање у Гвајани, када је ова регија постала део Венецуеле. Њу је на заставу додао Симон Боливар, када је успео да прошири територију Венецуеле 1817. Касније је коришћена само верзија са седам звезда. Осму је на заставу повратио Уго Чавез 2006. године позивајући се на декрет Боливара из 1817. Данас она представља провинцију Есквиба, која се налази у држави Гвајани, а на коју Венецуела полаже право.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *